Izvor: Glas javnosti, 21.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni pisci
Beograd - Vojvođanski izdavač „Kairos“ čije je sedište u Sremskim Karlovcima ovih vrelih letnjih dana objavio je tri zanimljiva naslova - pesmaricu Branka Radičevića, „Drugi Mesija“ Kristofera Najta i Roberta Lomasa i „Kandor ili otkrivanje egipatskih tajni“ Atanasija Stojkovića.
„Kairos“ je, inače, prisutan na srpskoj izdavačkoj sceni već više od jedne decenije, a posvećuje posebnu pažnju vojvođanskim autorima, pre svega iz Karlovaca i Novog Sada, ali ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i velik broj naslova prevodne literature s naglaskom na vrhunske dečije knjige.
Pri izboru iz lirike Branka Radičevića uredništvo je biralo pesme koje su utvrđenim sudom najvrednije u pesnikovom opusu, ali je i nastojalo da pruži presek njegovog poetskog izražavanja. Tako su se u izboru našli, pored ljubavne i elegične, i primeri pesnikove rodoljubive, satirične, humorističke i anakreontske poezije.
Knjiga sadrži izbor iz kritika, hronologiju života, selektivnu literaturu, bibliografiju, komentare, napomenu priređivača i pogovor, što je neophodno učenicima i studentima, ali korisno i nastavnicima.
„Drugi mesija’’ otkriva da Torinski pokrov, osim što je ikona zvanične crkve, pruža i naučne dokaze o alternativnoj, skrivenoj istoriji zapadne civilizacije i tajnim društvima koja su njom upravljala.
Ovaj komad tkanine je poštovan više od sedam vekova zbog toga što je nosio otisak razapetog Hrista, ali su rezultati istraživanja 1988. godine pokazali da ta tkanina nije mogla biti starija od 1260. godine. Nije falsifikat, ali ne predstavlja lik Isusa Hrista, navedeno je.
Odgonetajući zagonetku pokrova, ova knjiga razotkriva mnogo veću misteriju: kako ovaj srednjovekovni artefakt direktno povezuje Isusa i čoveka za kojeg se veruje da je njegov sledbenik.
Čuvari ove velike tajne trudili su se da je sakriju i od sveta i od svojih članova, ali nisu uspeli da unište dokaz... skriven u odbačenim ritualima „Slobodnog zidarstva“, piše u ovom delu.
Knjiga „Kandor“ je prevod sa slavenosrpskog i ima isti cilj, da predstavi srpskoj čitalačkoj publici, a naročito školskoj omladini, jednog izuzetno obrazovanog autora s kraja 18. i prvih decenija 19. veka, Atanasija Stojkovića.
Stojković je bio doktor filozofije i profesor Harkovskog univerziteta, koji je pisao na građanskom, slavenosrpskom jeziku, u to vreme jednom od mogućih izbora da se pisac ili pesnik obrati svojim čitaocima. Ovo je i rehabilitacija jedne književno-jezičke epohe iz istorije srpskog književnog jezika, a pre svega samog Stojkovića, čije je delo nepravedno bilo uskraćeno tolikim generacijama naših učenika i drugih radoznalih duhova ovog podneblja.
