Izvor: Politika, 19.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni dizajn
Na knjizi se ne vidi umetnička kreacija, a za mnoge izdavače u Srbiji nepoznanice su i tipografska pravila, smatra profesor Mile Grozdanić
Proizvodnja knjiga složen je izdavačko-dizajnersko-štamparski proces, i u našem izdavaštvu upravo je zanemarena ona najvažnija nit koja povezuje sadržaj knjige, izdavača i dizajnera. Grafička stvaralačka ostvarenja u Srbiji nisu na nivou savremene tipografske spoznaje već na nivou slovoslagačkog rada, a izdavači se danas utrkuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedino da prodaju knjigu.
Izgled knjige u našem izdavaštvu u suštini je „imitatorski” zbog toga što je oslonjen na izgled inostranih knjiga. Reč je, dakle, o likovnom kopiranju i zatiranju originalne, tradicionalne linije oblikovanja knjige, koja je najmanje jedan vek prepoznatljiva u Srbiji, kaže za „Politiku” prof. dr Mile Grozdanić, profesor na fakultetima likovnih umetnosti u Beogradu i na Cetinju, likovni stvaralac, dobitnik nagrada iz oblasti likovne grafike, slikarstva i grafičkog dizajna. Član je i radne grupe za analizu,profesionalni razvoj i permanentno obučavanje u izdavaštvu, osnovane pri Ministarstvu kulture Republike Srbije u decembru prošle godine.
Baveći se ovim problemom Grozdanić insistira na jasnoj uređivačkoj koncepciji izdavačkih kuća, profilisanim edicijama, angažovanju profesionalnih dizajnera, koji će primenjivati sva grafička pravila za profesionalno oblikovanje knjige, kao i za štampanje knjiga u štamparijama sa profesionalnom opremom i osobljem.
Grozdanić ponovo ukazuje na činjenicu da mnogi izdavači u Srbiji, a ima ih oko tri stotine čija je produkcija veća od deset knjiga godišnje, ne poštuju grafičku tehnologiju i pravila koja su važna za formu knjige.
– Svaki član ove radne grupe, u oblasti svog zaduženja, izneo je svoja zapažanja i u sveukupnoj proceni vrednosti nije bilo razmimoilaženja. U delu mog zaduženja, koje se odnosilo na problem snižavanja kriterijuma u oblikovanju knjige, i ne ulazeći u uredničku kompetenciju, mogu da kažem da je dizajn knjiga više nego skroman, što se odnosi i na tehničko-tehnološku stranu rada. Na većini knjiga u srpskom izdavaštvu, nažalost i kod značajnijih izdavača, uočavamo velike propuste koji ne bi smeli da budu prisutni u vremenu novih ideja, kaže naš sagovornik i pojašnjava:
– Pre svega reč je o urednički i jezički nepripremljenim rukopisima, o lošem likovnom materijalu, neobrađenim i neumetničkim fotografijama, o neodgovarajućem pismu zbog toga što nijedan izdavač nema svoj originalni font, o neodgovarajućoj gradaciji sloga, i nečitljivosti teksta. Na knjizi se ne vidi umetnička kreacija, a za mnoge izdavače u Srbiji nepoznanice su i tipografska pravila – smatra Grozdanić dodajući da bez elektronike u savremenim uslovima rada nije moguće ni grafičko oblikovanje knjige.
Grozdanić upoređuje današnje stanje u oblasti srpskog izdavaštva (u kojem ne postoje ravnopravni partneri inostranim izdavačima kao što su „Phaidon”, „Taschen”, „Rotovision”) sa nekada moćnim izdavačima „Jugoslavijom”, „Prosvetom”, Nolitom”, „Vukom Karadžićem”. Ovi izdavači su, prema njegovim rečima, bili na nivou svetskih izdavača „Skira”, „Thames and Hudson”, „McGraw–Hill”, „Gallimard”, i sa njima su ravnopravno razmenjivali iskustva.
Da bi danas bilo omogućeno napredovanje u bilo kojoj oblasti kulture, a objavljivanje knjiga je jedna od najvažnijih, potreban je određeni nivo obrazovanja u izdavaštvu, kao i u dizajnu. Prema rečima našeg sagovornika, predmet tehnologija knjige i grafičkog materijala kod nas ne postoji ni na jednom državnom ili privatnom fakultetu (kojih ima više od deset).
– Privatne fakultete karakterišu neprimereno loši nastavni planovi i programi, koje su odobrile nestručne državne komisije, uz blagoslov Ministarstva prosvete. Činjenica je i da je nastava improvizovana, da su predavači priučeni nastavnici bez likovnog i kompjutersko-tehnološkog znanja na visokom nivou. Nije mi poznato da na privatnim fakultetima postoji, na primer, predmet crtež-ilustracija, što je nezaobilazna disciplina za izdavačku delatnost, a da ne govorimo o tehnologiji sloga. Nesreća je i u tome što je danas praksa da se kupe dva kompjutera, skener i štampač, i da se zatim otvori studio za dizajn, bez dana likovnog obrazovanja – objašnjava profesor Grozdanić dodajući da se odnos države i visokoškolskih institucija prema ovom nimalo beznačajnom problemu vidi upravo po tome što u Srbiji postoji čak oko tri hiljade izdavača najrazličitijih profila, a da je u njima zaposleno svega tridesetak dizajnera.
– Ova nesrazmera ukazuje i na to da mladi umetnik-dizajner ne može zbog uređivačke politike da razvija svoju kreativnu misao niti može da menja dominantni jednolični operaterski rad izdavačke kuće, a nakaradnom uređivačkom politikom i neujednačenim kriterijumima izdavači, bez grafičke kulture, ostaju bez kvalitetnog i prepoznatljivog dizajna. A prepoznatljivost je danas u svetu važna –kaže naš sagovornik.
Kako uključiti umetnike grafičare u rad izdavačkih kuća?
Naš sagovornik mišljenja je da Ministarstvo kulture može i mora da podigne nivo dizajna knjige u zajedništvu sa izdavačima, stimulišući ovu oblast konkursima, otkupom i nagradama. Ukazuje na to da pored sve češćih priča o brendovima, Ministarstvo kulture, odnosno država treba da insistira na kreativnim dizajnerskim rešenjima preko menadžmenta kompanija.
Mile Grozdanić se kao član pomenute komisije pri Ministarstvu kulture zalaže za to da bude pokrenuta inicijativa za organizovanje jednogodišnje ili dvogodišnje smotre vrhunskih grafičko-dizajnerskih ostvarenja upravo zbog toga što u Srbiji, u kojoj su izdavaštvo i štamparstvo viševekovna tradicija, ne postoji ovakva profesionalna manifestacija.
Marina Vulićević
[objavljeno: 20/08/2009]
