Izvor: Politika, 23.Jun.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni akademik
U Galeriji RTS, posle 40 godina, izloženi radovi, koji do sada nisu izlagani, jednog od najznačajnijih naših umetnika prve polovine 20. veka
Posle četiri decenije pauze dela akademika Sretena Stojanovića (1898-1960), znamenitog vajara, crtača, akvareliste, pedagoga, ponovo su izložena oku javnosti, do 6. septembra u Holu i Galeriji RTS-a u Beogradu. Pred publikom su skulpture, slike, crteži i akvareli, nastali između 1919. i 1960. godine, čuvani u umetnikovom ateljeu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao deo porodične ostavštine o kojoj dobro brine Milica Arežina, a manji broj radova pripada privatnoj kolekciji. Osim dva do tri dela, svi ostali eksponati su po prvi put pred publikom!
Autori izložbe i teksta u katalogu, istoričari umetnosti Ljiljana Porčić i Dušan Milovanović, uspeli su da naprave spektakularnu retrospektivu Sretena Stojanovića, iako im se značajne institucije, koje čuvaju umetnikova dela, nisu pridružile. Dizajner postavke je Petar Đinović.
–Na izložbi su predstavljeno 42 slike, ulja, akvarela, crteža, pastela, prikazano je 25 skulptura iz ateljea Sretena Stojanovića, šest bronzi i jedna terakota kolekcionara, gospodina Miodraga Jovkovića iz Beograda. Stojanović je skoro usamljen primer među vajarima, jer je smatrao da crtanje i slikanje idu ruku pod ruku sa vajanjem. U Stojanovićevom ateljeu smo zatekli mape crteža, akvarela, pastela i već uramljena ulja i shvatili da sve to mora biti izloženo.U uglu galerije postavili smo sto, dve klupe i stolice koje je umetnik sam uradio. Na njima su sitnice koje osvetljavaju lik vajara i to njegov prvenac – tabakera iz 1916. koja ga je odvela u svet rezbarstva i vajarstva. Čuvao je kao posebnu relikviju do kraja života fotos Maksima Gorkog, koga je tridesetih godina vodio u Vrnjačku banju, tu su i pasteli, medalje…Sve to govori da je umetnik predano služio umetnosti pune četiri decenije, objašnjava Ljiljana Porčić za „Politiku”.
Naša sagovornica dodaje da portreti koje je Stojanović uradio zauzimaju osobeno mesto u srpskoj umetnosti jer „u njima ima osvedočava velike i raznovrsne plastične mogućnosti, prefinjenui ukus, široku vajarsku kulturu i izvanredna tehnička poznavanja fakture koju iziskuje bronza”.
– Modelujući glinu, on već oseća bronzu dajući ovoj plemenitoj materiji lepotu. To je poneo od Burdela kod koga je učio. Draž potrteta upotpunjuje Stojanovićeva sposobnost da istovremeno oscrta karakter i intimni had potrtetisane ličnosti. Posebno potreti u gipsu, do sada ne izlagani, stvaraju celokupnu čaroliju izložbe, zaključuje Ljiljana Porčić.
Reč je o bistama u gipsu Maksima Gorkog, Filipa Višnjića i Laze Kostića. Dušan Milovanović, drugi autor izložbe je između ostalog naveo da je sa koleginicom Porčić pripremao retrospektivu Sretena Stojanovića godinu dana, a do nje je došlo zahvaljujući Galeriji RTS-a, u kojoj se svake godine održi po jedna izložba u znak sećanja na nepravedno zaboravljenog umetnika.
–Tako su prethodno realizovane postavke dela Pavla Palavičinija i Riste Stijovića, koji su zajedno sa Sretenom Stojanovićem tri najznačajnija vajara prve polovine 20 veka. Publika izložbu može videti i u posebnim emisijama na programima RTS-a, navodi Milovanović. Dodaje da je bio iznenađen videvši ostavštinu umetnika koja je u vlasništvu Milice Arežine,.
–Preda mnom je bio ogroman opus nepoznat javnosti. Tužno je što je prošlo čitavih 40 godina od prethodne izložbe ovog vajara, što je velika nepažnja naše sredine prema velikanima. Bilo mi je posebno zanimljivo da vidim čitav Stojanovićev opus iz faze socrealističkog realizma, kroz koji je on prošao svesno, shvatajući zablude i stvarajući veliko delo. Njegov najplodiniji period je bio nakon povratka iz Pariza i prvi put je predstavljen sada, kaže Milovanović.
Akademik Sreten Stojanovića rođen je u okolini Prijedora, pohađao je srednju školu u Banjaluci . Bio je pripadnik organizacije „Mlada Bosna” zbog čega je posle izbijanja Prvog svetskog rata bio osuđen narobiju.Studirao je u Beču slikanje i vajanje, a zatim je u Parizu bio đak Emila Burdela. Jedan je od prvih profesora Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je član SANU, izabran 1950. godine za dopisnog, a 1959. godine za redovnog člana.
B. Lijeskić
objavljeno: 24.06.2013.
