Izvor: Politika, 01.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za svoju dušu – i glas
Tenor Dejan Maksimović sutra se, u Beogradskoj filharmoniji, predstavlja solo pesmama operskih velikana
Pet Belinijevih solo pesama, četiri Bizeove, po dve Rosinijeve i Donicetijeve i po jedna od Mocarta, Verdija, Maskanjija i Leonkavala – ukupno sedamnaest na programu je sutrašnjeg koncerta mladog tenora Dejana Maksimovića koji će, uz klavirsku pratnju Ivane Ilić, izvesti u sali Beogradske filharmonije. Tako će velikani opere ovim koncertom biti predstavljeni ne operskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << arijama, kao obično, već u jednom drugačijem svetlu, manje poznatom našoj publici.
Sa beogradskim tenorom razgovarali smo taman pošto je skinuo "kostim" Lenskog, nakon predstave "Evgenije Onjegin" P. I. Čajkovskog. Podsetimo, ovaj solista Opere Narodnog pozorišta bio je i Gunoov Faust, i Alfred iz "Travijate", i Rodolfo iz "Boema", i Vojvoda od Mantove u "Rigoletu" i... Hofman u "Hofmanovim pričama" u Madlenijanumu, i učesnik u projektima Ljubljanske i Sarajevske opere. O ovom svom neobičnom muzičkom izletu ispričao nam je:
– Ideja je bila da programom kakav se kod nas retko izvodi predstavim i sebe i slavne kompozitore. To je raznolika muzika, neke pesme podsećaju na operske arije, a ima i onih koje su lakšeg notnog sklopa, bliske italijanskim kanconama. Ne znam tačno njihovu istoriju, ali znam da su i danas popularne, pogotovu u Italiji. To su pesme lirskih raspoloženja, ima tu ljubavi, radosti, tuge, smrti čak, katkad i filozofije, one životne, bez visokih pretenzija. Među "tekstopiscima" solo pesama su i poznata imena, kao Igo ili Gotje. Ovakva muzika može da zadovolji i stručni i takozvani širi auditorijum. Kao pevač radim ovo za svoju dušu, ali i za svoj glas. Mislim da je za nas važno da, prema sopstvenom izboru, uradimo jedan solistički koncert godišnje. Ja to vidim kao apoteku za moj glas, odmor od opere, koji učvršćuje tehniku i vraća u neke pevačke koloseke, izgubljene zbog neprestanog rada u operi.
Neke pesme sa sutrašnjeg koncerta i danas su veoma popularne. Večiti "hitovi", evergrin klasike, takve su, recimo, Rosinijeva "Danza", Leonkavalova "Mattinata", Maskanjijeva "Serenata"... I veliki pevači, poput Pavarotija, praktikuju na svojim koncertima da operske arije povremeno "filuju" ovakvim pesmama, pogotovu Belinijevim. Kad ovaj koncert prođe, Dejan Maksimović baviće se novim za novu sezonu. Zasad samo kaže da bi to trebalo da bude nešto drugo: drugi žanr, epoha, instrument koji će ga pratiti... Uskoro će više razmišljati o tome. Kao i o planovima da se češće pojavljuje na audicijama u stranim operama i, nada se, češće i na njihovim scenama. Jednom nogom on je već u Italiji, na usavršavanju na Katedri za pevanje na Konzervatorijumu u Trstu, kod pedagoga Rite Susovske. Povremeno stiže da pogleda i predstave u italijanskim gradovima, a sledeći korak za koji se sprema su audicije.
Ako Dejana Maksimovića sutra ne čujete u Beogradskoj filharmoniji sledeća prilika pružiće vam se 14. juna, na Večeri Bruknera na Kolarcu. Simfonijskim orkestrom i horom RTS dirigovaće Mladen Jagušt, a kao solista na podijumu pojaviće se i mladi tenor.
M. Šehović
[objavljeno: 01.06.2007.]
