Izvor: Glas javnosti, 19.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za svakog ponešto
BEOGRAD - Sudeći po novim naslovima knjiga koji se svakodnevno pojavljuju u našim knjižarama, za izdavačke kuće nema predaha uprkos činjenici da sledi sezona odmora. Istinski ljubitelji knjige sigurno nemaju ništa protiv sve veće produktivnosti izdavačkih kuća, jer će, zacelo, u obilju ponuđenih naslova pronaći nešto i za svoju dušu.
Izdavačka kuća „Samizdat B92“ objavila je u ediciji „Busola“ roman proslavljenog španskog autora Huana Hozea Miljasa „Svet“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za koju je autor u oktobru 2007. godine dobio prestižnu nagradu „Planeta“, jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Španiji koje se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na španskom jeziku. Miljas je to veliko priznanje osvojio u konkurenciji skoro 500 knjiga, od kojih 99 došlo iz Latinske Amerike. Hoze Miljas (62) živi u Madridu, gde predaje na Visokoj školi za književnost i stalni je saradnik dnevnih listova, među kojima je i prestižni El pais. „Samizdat B92“ do sada je objavio dve Miljasove knjige, „Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv“ (2006) i „Priče izgubljenih preljubnika“ (2007), što je doprinelo da ga srpski čitaoci već dobro poznaju.
„Svet“ je priča o odrastanju u svetu posmatranom očima deteta iz jednog madridskog predgrađa. Miljasov junak je stvorio svoj lični svet nevinosti, prepun imaginacije i snova, nadrealan, ponekad prelep, a ponekad opsednut strahovima, nesigurnošću i patnjom. Kao i u ostalim Miljasovim knjigama, i u ovoj na trenutke provejava vrcavi humor, praćen blagom ironijom. Autor je sam najbolje definisao ovo delo: „Sećanje koje nosim na to vreme kao da se odnosi na neki san koji je uverljivo živ, jedan od onih snova koji nas nagone da posumnjamo u stepen realnosti u vremenu budnosti. Ovo je, ujedno, knjiga o oslobađanju; kad sam je završio, oslobodio sam se i ostataka sebe samog, onog deteta koje je u meni izazivalo više bes nego tugu. Moja obaveza je bila da ispričam istoriju sveta, priču o svojoj ulici, jer je ta ulica bila imitacija, verni prepis, kopija, a možda i metafora sveta.
PROTIVOTROV ZLU
Izdavačka kuća „Geopoetika“objavila je četvrti po redu roman Paola Maurensiga, pisca i graditelja instrumenata. Na samom početku ovog romana-bajke glavnog pripovedača pita glavni junak da li veruje u moć zla. Jedan od mogućih odgovora koje nudi ova priča je da uvek postoji neka vrsta protivotrova zlu koje, inače, u ljudskom umu pronalazi plodno tlo da se raširi i ponovo rodi. Možda je taj protivotrov upravo gotski roman Paola Maurensiga: u njemu se prepliću drevna legenda o vukodlacima i tajanstveni događaji iz vremena uoči Drugog svetskog rata.
Putovanje na kraj sveta
Izdavačka kuća „Laguna“ upravo je objavila svih sedam knjiga iz serijala „Letopisi Narnije“. „Laguna“ je ovim izdavačkim potezom krenula u susret premijeri filma pod nazivom „Princ Kaspijan“. LJubitelji ovog serijala obradovaće se ovaj put specijalnom, dizajniranom pakovanju (boks - setu), koji obuhvata sve naslove „Letopisa Narnije“. Svaki od sedam nastavaka ovog serijala je remek-delo dečje književnosti, koji vodi čitaoce u magičan svet iza granica poznatog.
Okosnica svih sedam delova „Letopisa Narnije“ je putovanje na kraj sveta, fantastični likovi i epske bitke između dobra i zla. Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. Još u ranom detinjstvu opčinjavale su ga bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na Univerzitetu Kembridž, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. NJihova priča postala je „Lav, veštica i orman“, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest Letopisa Narnije, a završni naslov, „Poslednja bitka“, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti - prestižnu Karnegijevu nagradu.
Lepota kanadskog severa
U izdanju „Evro Đuntija“ pojavila se nova knjiga kanadske autorke Meri Loson pod nazivom“S one strane mosta“. Autorka Meri Loson nije toliko poznata u našoj zemlji i među našim čitaocima koliko to zaslužuje svojim sasvim osobenim stilom i snagom priča koje stvara. U svojoj zemlji je, zato, ovenčana prestižnim nagradama i brižljivom pažnjom ljubitelja ozbiljne literature.
NJena druga knjiga, roman „S one strane mosta“, upoznaje nas sa kanadskim severom, sa lepotama od kojih zastaje dah, ali i sa ljudima koji su prečesto u dramatičnoj suprotnosti sa sopstvenim okruženjem. Dva brata, odrasla u surovom ambijentu tridesetih godina DžDž veka, zaljubljuju se u mladu sveštenikovu kćerku koja se sa porodicom doseljava u njihovo malo mesto. Braća koja su do tada živela u relativnom miru prvi put dolaze u sukob. Topla, duhovita, senzibilna, na trenutke opora, patnjom i nadom natopljena proza Meri Loson, ne može ostaviti čitaoca ravnodušnim.
