Izvor: Blic, 22.Sep.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za srećnu novu 5772. godinu
U slavu različitosti, Beogradska filharmonija započinje ciklus novogodišnjih koncerata obeležavanjem jevrejske nove 5772. godine, u četvrtak, 22. septembra (20 sati) u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Ciklusom od pet koncerata, za koji je Fondacija Beogradske filharmonije „Zubin Mehta“ dobila podršku Evropske unije, biće obeležene i nove godine po islamskom, gregorijanskom, julijanskom i kineskom kalendaru. Ovim projektom započinje i saradnja Beogradske filharmonije i Radio-Televizije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije koja će snimati svih pet koncerata.
- Inspiraciju za projekat pronašli smo u različitim kulturama i tradicijama koje obeležavaju nove godine po drugačijim kalendarima od gregorijanskog. Taj momenat je u tim kulturama najčešće prepoznat kao važan elemenat kulturnog, verskog, pa i nacionalnog identiteta. Proslava različitih novih godina predstavlja zahvalan sadržaj za pomoć podizanju društva koje računa sa pluralizmom kultura jer se sličan događaj obeležava u različito vreme i na različit način u zavisnosti od tradicija, odnosno kalendara. Ova tradicija je posebno bitna u Srbiji, koja živi na raskršću kultura - sa jedne strane, Istoka i Zapada a, sa druge, srednjovropskog i mediteranskog kulturnog kruga - kaže Igor Jecl, predsednik UO Fondacije Beogradske filharmonije „Zubin Mehta".
Na koncertu za jevrejsku novu godinu domaćin će biti rabin Srbije Isak Asiel, a na svakom sledećem domaćin će biti predstavnik zajednice čija se nova godina obeležava. Uz izraelske umetnike, dirigenta Amosa Talmona i violončelistu Aleksandra Kaganovskog, na programu koncerta biće izraelska simfonijska poema Emek („Dolina") Marka Lavrija, dva popularna dela za violončelo i orkestar - „Kol Nidrej" Maksa Bruha, zasnovano na napevu iz jevrejske službe Jom Kipur, „Molitva" Ernesta Bloha, kao i dva dela američkih kompozitora jevrejskog porekla - Arona Koplanda (svita „Bili Kid") i Džordža Geršvina („Amerikanac u Parizu").
Od julijanskog do gregorijanskog kalendara
Julijanski kalendar (uveo ga Julije Cezar 46. godine posle konsultacija s astronomom Sozigenom Aleksandrijskim) korišćen je u Evropi i Severnoj Africi od Rimskog carstva do 1582, kada je papa Grgur XIII promovisao gregorijanski kalendar, jer je u važećem sistemu dodavano previše prestupnih dana u odnosu na astronomske početke godišnjih doba. Prihvatila ga je većina katoličkih i protestantskih zemalja kao i neke pravoslavne zemlje. Koncertom povodom nove godine po gregorijanskom kalendaru (30. 12. 2011) dirigovaće Rosen Milanov, jedan od solista je Branislava Podrumac, sopran, a na programu su Ofenbahov „Orfej u podzemlju" (uvertira), odlomci iz Rosinijevog „Seviljskog berberina", Štrausov „Kraljevski valcer"... Nova godina po julijanskom kalendaru (14. 1. 2012), pak, biće obeležena koncertom kojim će upravljati Srboljub Dinić, solisti su Aneta Ilić, sopran, Dejan Maksimović, tenor, Nikola Mijailović, bariton Hora „Obilić" - AKUD „Branko Krsmanović", a na programu su „Fantazija na srpske teme" Rimskog-Korsakova, „Slovenski marš" Čajkovskog, „Marš na Drinu" Biničkog...
- Veoma se radujem koncertu BF povodom Roš ašana, to jest prvog dana nove godine. Činjenica da je ideja o koncertima koji obeležavaju nove godine različitih tradicija rođena i ostvaruje se u Beogradu čini me ponosnim Beograđaninom. Beograd je grad prožimanja različitih duhovnih nasleđa, a prožimanja bez muzike nema - rekao je gospodin Asiel u susret koncertu. „Roš ašana - prvi dan jevrejske nove 5772. godine jeste Dan suda kojim počinju Deset dana pokajanja. Poslednji dan je Jom Kipur, Dan pomirenja i pokajanja. To su dani kada se suočavamo sa našim lažnim spokojem, našim pregojenim ponosom i veštačkim životima lišenim svakog dubljeg smisla i pokajanja. Protiv svoje volje smo rođeni, protiv svoje volje ćemo umreti i protiv svoje volje ćemo položiti račun pred Svetim neka je blagosloven. To je osnovna tema ovog praznika.
Novogodišnji ciklus Beogradske filharmonije u budućnosti će biti uvršten u redovne koncertne sezone.
Jevrejska nova godina
Jevreji novu godinu nazivaju Roš ašana, a čestitaju je pozdravom Šana tova. U judaizmu, to je praznik samoispitivanja. To je dan kad Jevreji širom sveta sagledavaju svoje učinke u prošlosti i traže oproštaj za svoje grehe, kada se prisećaju istorije svog naroda i mole za Izrael. U sinagogi se tog dana oglašava šofar, duvački instrument, kojim se nagoveštava početak svetih dana.
Kineska nova godina
Kineska nova godina (20. 1. 2012) poznata je kao Prolećni festival. Nekada su Kinezi na taj dan prinosili darove bogovima. Kineski novogodišnji koncert proteći će uz zvuke tokate L. Juana, Koncerta za violinu i orkestar Č. Čenga i H. Žanhaoa i svitu „Čudesni mandarin" Bele Bartoka.
Islamska nova godina
Islamski kalendar je lunarni kalendar. Jedna puna mesečeva mena (transformacija mladog meseca u pun i natrag) označava protok jednog meseca po kalendaru. Za početak islamskog kalendara uzima se Hidžra, preseljenje Muhammeda iz Meke u Medinu zbog progona i pritisaka koje su nad njim vršili idolopoklonici.
Koncertom povodom islamske nove godine (2. 12. 2011) dirigovaće Emin Given Jaslidžam, a na programu su, između ostalog, marševi: „Trijumfalni" iz Verdijeve opere „Aida" i Štrausovi „Persijski" i „Egipatski".
Povezane vesti: „Noć muzeja“ u 60 gradova Srbije
