Izvor: Politika, 10.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za slobodu maštanja
Gost 40. Bemusa je čuveni koreograf Boris Ejfman, čiji je „Ruski Hamlet” juče odigran u „Sava centru”, a večeras na istom mestu je njegov balet „Don Kihot ili fantazije ludaka”
Sanktpeterburški balet Borisa Ejfmana, i on lično, došli su na 40. Bemus. Beograđane koji su sinoć propustili da, u „Sava centru”, vide njihovog „Ruskog Hamleta”, večeras, na istom mestu, očekuje „Don Kihot ili fantazije ludaka”, još jedna predstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz kreativne laboratorije igre ovog danas vodećeg ruskog koreografa.
Boris Ejfman već više od tri decenije vodi ovu veliku kompaniju, prvu i jedinu nezavisnu, osnovanu u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, a čije su rane produkcije znale da šokiraju tamošnju publiku naviknutu na tvrdi akademizam u umetnosti igre. On napušta ona gotovo vekovna klišea, traga za novim pokretom, koristi drugu muziku, puno kreira u sferi teatralnog gde će emocije zauzeti posebno mesto... Tako je stvarao sopstveni pozorišni stil, ali i etiketu „koreografskog disidenta”. Tek, danas je iza njega jedan impresivan opus, broji više od 40 baleta i vidimo u njemu čitavu malu koreografsku „biblioteku”. Osim pomenutih dela sa kojima su došli na Bemus, tu ćete naći i: „Anu Karenjinu”, „Majstora i Margaritu”, „Idiota”, „Karamazove”, „Don Žuana i Molijera”, „Galeba”, „Terezu Raken”... Trenutno, ovaj koreograf preokupiran je novim projektom „Onjegin sa druge strane snova”, ili traganjem za Puškinovim životom i sudbinom u svetu kome mi pripadamo. Čajkovski i rok-muzika su tog budućeg komada.
Mnogo pisaca „izveo” je Ejfman na plesnu scenu. Njegov već prikazani „Ruski Hamlet” inspirisan je slavnom engleskom dramom, ali još i više epizodom iz ruske istorije u kojoj je prepoznao Šekspirovu temu. Reč je o Katerini Velikoj, njenom nesretnom sinu Pavlu (možda nesrećnijem od Hamleta), ali i njegovom ubijenom ocu, caru Petru III. Međutim, „Don Kihot ili fantazije ludaka”, večeras na pozornici „Sava centra”, stara je priča o novom junaku, iz ovog našeg doba.
– Moj Don Kihot naš je savremenik, u stvari, pacijent u bolnici koji veruje za sebe da je slavni Servantesov ludak. I on bi, naravno, da promeni svet. U ovakvom ambijentu posebno su značajni plesni dijalozi sa lekarom čiji je pacijent. U osnovi, to je priča o slobodi maštanja i pravu na maštanje. Nije mi inspiracija bio samo slavni literarni lik već sam ga pronalazio i u sopstvenoj biografiji, posebno onoj iz doba mladosti, kada sam na razne načine bio sputavan i ograničavan. Svaki pravi umetnik, po meni, čitavog života igra svog Don Kihota, buntovnika i čudaka koji hoće da promeni svet – priča, uz osmeh, Boris Ejfman.
U svojoj kompaniji, kaže, ima pedesetak igrača i još više ostalog osoblja. Svi njegovi igrači prošli su školu ruskog klasičnog baleta, ali pod Ejfmanovom rukom oni šire svoje plesne vidike, mire staro i novo, različite stilove i muzike. Već dugo baleti ovoga koreografa putuju od pozornice do pozornice. Obilaze najveće američke i evropske gradove, a ni Istok im nije daleko. Ilustracija Ejfmanovog uspeha je: njegova „Ana Karenjina” ima stalno popunjen svoj svetski raspored, pravi je baletski „bestseler” i jedva uspevaju da je odigraju u „rodnom gradu” ovoga baleta – Sankt Peterburgu.
Boris Ejfman nije skrivao ni nostalgiju što je ponovo u Beogradu, pošto je nekada bio naš zet, muž baletskog pedagoga Anđelke Jablan, koje nažalost više nema.
– Moja trupa samo je jednom nastupala u Beogradu, pre dve decenije na istoj ovoj sceni. Kad sam bio mlad, sanjao sam da se moji baleti igraju na vašem Bemusu. I, to se desilo!
Navedimo još i neka važna imena iz programa večerašnje predstave. Muzika je stara – Ludviga Minkusa, Don Kihota igra Sergej Volobujev, Kitri je Nina Zmijevec, Bazil je Oleg Gabišev, Sančo Pansa (takođe pacijent) Denis Vlasenko, Doktor je Marija Abašova...
M. Šehović
[objavljeno: 11/10/2008]
