Izvor: Politika, 10.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za plate ima, programi pod lupom
Neko iz državne ustanove se pojavi u Ministarstvu i kaže, imamo manjak od toliko miliona, kada možete to da nam pokrijete. Nadam se da takvu „poslovnu politiku” Ministarstvo neće više nikad podržavati, kaže Zoran Hamović
Ekonomska kriza ovih dana dobila je svoj puni zamah, a Ministarstvo kulture posle rebalansa budžeta, u kasi sada ima 5,3 milijarde dinara, tačno dve milijarde dinara manje nego u januaru ove godine. Prema rečima Zorana Hamovića, specijalnog savetnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministra kulture i vlasnika izdavačke kuće „Klio”, u sadašnjim, kriznim trenucima, potrebno je stvoriti ambijent u kojem narasle probleme možda mogu zajednički da rešavaju državne ustanove, privatne i nevladine organizacije i samostalni delatnici u kulturi.
Ekonomska situacija u kojoj se sada svi nalazimo ne opravdava više mogućnost da neka kulturna institucija dobije novac od Ministarstva, bez ikakve želje da rezultatom opravda uložene državne pare.
– Do sada su korisnici budžeta svoje radne napore uglavnom podređivale količini raspoloživih sredstava. Istini za volju, ima i onih primera koji se veoma mnogo zalažu za realizaciju nove ideje. Plate zaposlenima u institucijama kulture sačuvane su od udara krize, ali se postavlja pitanje mogućnosti realizovanja planiranih programa. Posle rebalansa budžeta jasno je da za mnoge programe neće biti dovoljno sredstava. Ali nije sve tako obeshrabrujuće da bi trebalo da odustanemo – kaže Zoran Hamović.
Briga o kulturnom nasleđu nesumnjivo spada u red najvećih problema za rešavanje.
– Tu se najoštrije postavlja pitanje nedostatka sredstava za ambiciozno započete projekte rekonstrukcije u većem broju institucija, daleko od onog što što je realno. Mi smo osiromašeno društvo koje nema dovoljno ekonomske snage da uspostavi suverenitet nad svojim nasleđem. Suverenitet znači sistematska i stručna briga o spomenicima kulture u Srbiji i van njenih granica. Imamo oštećeno ili uništeno kulturno nasleđe, pre svega na Kosovu ali i na mnogim drugim mestima. Iako se ulažu napori, baština postaje sve više ugrožena, sve je manje sredstava, a sve više potreba – objašnjava Hamović.
On podseća i na činjenicu da su gotovo svi glavni muzeji u Beogradu zatvoreni, a novac koji je potreban za njihovo uređenje prevazilazi sadašnje mogućnosti i napominje da će Ministarstvo kulture zajedno sa ustanovama doći do odgovarajućih rešenja.
Naš sagovornik kaže da su se na početku godine svi obradovali činjenicom da je budžet za kulturu prešao jedan procenat ukupnog državnog budžeta.
– Taj procenat, ipak, zavisi od društvenog dohotka i uvek će biti nedovoljan, i to znači da je neophodno sistematsko traženje dodatnih izvora i pribavljanje novca iz drugih domaćih i međunarodnih fondova.
Hamovićevo je zapažanje da u mnogim kulturnim institucijama do sada nisu razvijani programi i aktivnosti koji bi mogli da donesu više sopstvenih prihoda.
– Poslovna politika javnih ustanova kulture nije bila ozbiljna tema razovora. Neko iz državne ustanove se pojavi u Ministarstvu i kaže, imamo manjak od toliko miliona, kada možete to da nam pokrijete. Prosto da čovek poželi da bude direktor! Takvu „poslovnu politiku”, nadam se, Ministarstvo neće više nikad podržavati – izričit je Hamović.
Kao pozitivan primer poslovanja navodi manifestaciju Noć muzeja, koja će 16. maja biti održana u Beogradu.
– Recimo, Noć muzeja je napravila jedna nevladina organizacija. Ima mladih talentovanih ljudi koji udruženi mogu da naprave mnoge originalne i korisne akcije i poslove koje zaposlenima u muzejima ne spadaju u radne obaveze – ilustruje Hamović.
Po Hamoviću, institucije se moraju transformisati a ne samo rekonstruisati. Programska politika mora biti podržana sasvim jasnom poslovnom politikom koja baštinu prepoznaje i kao resurs koji se može na različite načine komercijalizovati; pre svega, u turizmu. Kadrovskom obnovom, usmeravanjem aktivnosti i novim znanjima zaposlenih to se svakako mora ralizovati. Naš sagovornik ističe i da je neophodno češće pozivati stručnjake iz inostranstva na saradnju, a i upućivati naše mlade stručnjake na praksu ili stručno usavršavanje.
U Beogradu će 22. maja biti održana konferencija pod nazivom „Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija” koja će pokrenuti niz pitanja o kojima govori Zoran Hamović. Na konferenciji će naši i evropski stručnjaci govoriti o nizu tema – od zaštite kulturne baštine do menadžera u kulturi, o osnovnim idejama kulturne politike u oblasti kulturnog nasleđa u izmenjenim ekonomskim uslovima, strategijama nadležnih ustanova i njihovoj mogućoj transformaciji sa posebnim osvrtom na muzeje i zavode za zaštitu spomenika kulture.
– Na konferenciji će biti označene neuralgične tačke oko kojih treba da se okupe stručnjaci čiji predlozi mogu da reše probleme. Iskustvo dobre prakse kao i problemi svake od ustanova važni su za stvaranje kvalitetnije slike i povezivanje ustanova. Briga o kulturnom nasleđu mora da bude neprekidna, u najgorim trenucima kao i u najboljim uslovima. Krizu, bez obzira na njenu težinu, moramo pretvoriti u izazov – zaključuje Hamović.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 11/05/2009]
