Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za naš još ima nade
Mladi autor ušao je na beogradsku pozorišnu scenu na velika vrata: predstavom "Odumiranje" u Ateljeu 212 u režiji Egona Savina
Kako bi se to u svetu reklo – zvezda je rođena! Mladi dramski pisac Dušan Spasojević (1980, Valjevo), dramu "Odumiranje" napisao je kad mu je bila samo 21 godina. Sa njom je nedavno ušao u sazvežđe mladih dramskih pisaca na velika vrata, premijerom u beogradskom Ateljeu 212 u režiji Egona Savina. Nepodeljeno dobre kritike i odličan odziv publike. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Imao je i pravog profesora, Sinišu Kovačevića, kod koga je diplomirao sa desetkom. Uskoro u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Boris Liješević počinje probe još jednog njegovog komada, "Zločin nad divljim zverima". Diplomirao je sa komadom "Metak za sve", a drama "Odumiranje" čitana je i na Festivalu mladih dramskih pisaca u Lidsu.
INTERVJU
.Koliko ste zadovoljni sada kada je Vaš tekst na sceni?
– Ne postoji nijedan razlog da budem nezadovoljan! Od prvih dana bio sam na svakoj probi, sve što se radilo usvojio sam kao gledalac.
.Ovo je jedna od retkih drama gde nema štrihova, lapidarne replike, jetke, ubojite.
– Tačno, Egon Savin ništa nije dirao. Jer, mislim da ovaj komad ne samo da ima značenje, on ima i – zvučanje. Od samog početka, od reditelja i sjajne glumačke podele, svi su radili za dramu.
.Porede Vas sa Milicom Novković i njenim "Kamenom za pod glavu", sa Acom Popovićem. Da li Vam to godi ili smeta?
– Iskreno, ne smetaju mi ta poređenja, jer je prirodno da čovek stvari odmerava u odnosu na nešto. Ali, ipak više volim da ličim na samog sebe.
.Da li Vas seoski milje više inspiriše od gradskog?
– Ne, jer moj diplomski tekst "Metak za sve" je sasvim urban.
.Imali ste sreću da Vam tekst nije dugo bio u "fioci".
– Tačno, za samo godinu dana moja dva komada su našla svoj put do scene. Mislim da su mi u tome pomogli pisci mlađe generacije koji sada sve više dobijaju šansu u našim pozorištima. Nisi dramski pisac ako ti tekst nije na sceni i zato mislim da bi pozorišta trebalo još više da se otvore prema nama. O tim mladim ljudima ne treba preoštro suditi. Ja sam imao sreću, dobro sam prošao, ali ne znam šta bi se desilo da nisam.
.Da li Vas privlači odlazak iz zemlje, Vaš tekst je čitan u Velikoj Britaniji?
– Ne, šta bih ja tamo radio kao pisac? Jezik je ono što nas određuje. Možda bih išao nakratko, da nešto novo vidim i saznam.
.Kažete da gledate sve predstave. Kakva je naša pozorišna scena?
– Ne može se pozorište odvajati od naše političke i društvene situacije. Našim glumcima je mnogo teže nego onima u svetu. Smatram da bi unutar samih pozorišta trebalo da postoje mnogo ozbiljniji ljudi koji čitaju tekstove, ljudi pozorišno obrazovani. Trebalo bi da bude među njima dobrih književnika.
.Kakva je drama koju će režirati Liješević?
– Takođe ruralna, ali sa malo više smeha. To je emotivno jaka predstava jer mislim da nam emocija nedostaje, svi smo nekako postali autistični. Malo ću sada da se odmorim, jer znam da me očekuje potvrđivanje sa ovim drugim komadom, znam da me "čekaju" da li će predstava da bude dobra ili ne. A ljudi su zluradi, više ih raduje tuđi neuspeh nego uspeh.
.Kažu da je umetnost i politika. Da li biste se, poput nekih glumaca i reditelja, priključili kao podrška u izbornoj kampanji?
– Nikako. Pre deset godina sigurno bih stao u opoziciju protiv Miloševićevog sistema. Sada toga više nema i ne bih ni u jednu stranku. Danas je ipak sve drugačije, više nemamo tako vidljivog neprijatelja, pa smo zbunjeni jer nemamo protiv koga da se borimo.
.Još mi odzvanja rečenica koju izgovara Anđelika Simić u ulozi Stamene: "Ne volim ja nikog. Ni sebe. Ni njih. Ni život. Ništa i nikog ja ne volim. Ja ne osećam ništa". Čini mi se de veći očaj skoro nismo čuli sa naših scena.
– Jeste, mislim da ona deluje kao anestezija! Svi smo u istom "košu", i mladi i stari. Postoje izuzeci, oni individualci koje bilo u kom vremenu niko i ništa ne može zaustaviti. Ja sam verujući čovek, nada se podrazumeva. Ovo naše stradanje doživljavam kao sudbinsko, ali me užasava sopstvena misao da ima još samo malo mesta za potpuno propadanje! Ali, iako ne mislim sve najbolje o Evropskoj uniji, čini mi se da nam je u ovom trenutku ona jedino rešenje. Njoj, uostalom, i pripadamo.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 20.12.2006.]
.jpg)
