Izvor: Blic, 24.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za ludost treba imati hrabrost
Za ludost treba imati hrabrost
TRST - 16. festival 'Alpe Adria' vraća publiku autorskom filmu. Njegova funkcija to i jeste, što se vidi i po selekcijama i po njegovom trajanju. U tri bioskopske dvorane u centru Trsta svakodnevno teku projekcije do kasnih noćnih sata.
Trećeg dana Festivala, kada je vaš izveštač stigao u Trst, tako je bilo sve vreme.
Ali, najburnije je, sudeći po razgovoru s posetiocima, bilo prvo veče kada je premijerno prikazan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kusturičin film 'Život je čudo', naravno izvan konkurencije. (Film na redovan repertoar stiže u martu. Do sada, imala je priliku da ga vidi još samo rimska publika, proletos). Kusta nije došao, jer je, kako čujemo, imao zakazan koncert u Portugaliji. Publici se poklonio Slavko Štimac u bioskopu 'Escelzior' koji je bio krcat, a ono što je zapravo čudo jeste podatak da se nikad do sada nije desilo da ispred kapije ostane više od hiljadu ljubitelja Kustinog dela, jer nisu mogli da uđu. Projekcija za njih biće naknadno upriličena. Ova je bila besplatna (inače, karte za festivalske filmove su dva do tri evra), ali je svako mogao da ostavi prilog namenjen pomoći postradalima od cunamija. Štimac je najavljen onako kako ga je Kusturica jednom prilikom okarakterisao, kao balkanska verzija Entoni Perkinsa.
Budući da na ovom festivalu glas publike važi za najvažniji - jer on je taj koji, kako su Italijani shvatili, privlači delu s najboljim preporukama - nakon projekcije ostvarenja 'Kontrola' mađarskog reditelja Nimroda Antala, stekao se utisak da je ovaj film na najboljem putu da osvoji jednu od nagrada. Naravno, imajući u vidu da do tog trenutka još nisu bili prikazani i Paskaljevićev 'San zimske noći', ni 'Kralj lopova' Ivana File, a ni Koljevićev 'Sivi kamion crvene boje' koji je 'nastupao' tek uveče.
Film 'Kontrola' za milje ima podzemnu železnicu u kojoj radi omraženi kontrolor. Pometnja nastaje nakon niza ubistava. Sumnje počinju da razdiru sve aktere ponaosob... Ovo debitantsko Filovo delo već beleži pola miliona gledalaca u Mađarskoj zbog čega je svrstano u red najgledaniji tokom 2003/2004. i kandidat je za ovogodišnjeg Oskara u kategoriji najbolji strani film.
U žanru kratkog filma vaš izveštaj je pogledao 'Bubice', mladog makedonskog reditelja Igora Ivanova koji je sasvim lepo primljen, budući da je reč o jeftinoj produkciji. Publika je bila vidno ganuta, jer nesrećna sudbina autističnog dečaka čija je osveta roditeljima kobna, zaista nikoga ne ostavlja ravnodušnim... Šteta je što autor nije imao sredstava da ovaj kratki igrani film razradi u dugometražni, ali, kako smo čuli od mlade protagonistkinje, 'i realizacija i produkcija funkcionisale su na prijateljskoj osnovi!'
Italijanski gledaoci (novinari i kritičari odavno na to ne obraćaju pažnju) naviknuta je da dobri filmovi dolaze i iz zemalja sa niskim budžetom. Zato nikoga nije začudilo što je 'Mila sa Marsa' bugarske rediteljke Sofije Zanice napunila salu. Možda i zato što se o ovom filmu već uveliko priča, jer je promovisan i nagrađen na više evropskih festivala. Rediteljka nije bila prisutna - jer se pre dva dana porodila! Storija je intrigantna, ali i zanimljivo snimljena, na momente namerno u kadrovima i muzici nalik kaubojcu. Reč je o devojci koja bežeći od makroa utočište nalazi u grčkom selu gde su ostali samo starci. Ubrzo otkriva da je čitavo selo, desetak žitelja, u biznisu s istim kome isporučuje marihuanu. Bezimena cura ipak ostaje tu, porađa se, i gle čuda, sreće pravu ljubav!
U selekciji dokumentarnih ostvarenja posebnu pažnju pobudio je film 'Ove godine u Černovicu', nemačkog reditelja Vokera Kepa koji intervjuiše Jevreje rasute po svetu poreklom iz ovog grada danas u Ukrajini, a nekada u Rumuniji. Reditelj nam otkriva da je čak stohiljada njih (od 155.000 stanovnika) stradalo u holokaustu. Zanimljivo je za širu javnost da je u Černovicu neko vreme živeo i Frojd. Preživeli koji su intervjuisani su različitih zanimanja, ali svi tragajući za korenima stižu u Černovic. Među njima je i Harvi Kajtel (za koga nismo znali da potiče iz Transilvanije) koji o svom poreklu, u filmu, kaže, 'Fascinira me traganje za postojbinom. Uvek sam se divio mojoj majci koja je imala hrabrosti da ode u nepoznato. Mislim da nam svima saznanje o poreklu omogućava da dublje otkrijemo sami sebe'.
Ovo delo, kao čudesna priča o toleranciji, govori o mogućnostima saživota i kroz lik mlade Ukrajinke, studentkinje, koja izjavljuje: 'Čini mi se da je kultura sa velikim slovo k iz našeg mesta nestala kada su prognati Jevreji'.
Iako se projekcija filma Srđana Koljevića , 'Sivi kamion crvene boje' poklopila sa projekcijom tri ljubavna filma slavnog dokumentariste Viktora Kosakovskog, naš takmičar je sa svojom gorko-slatkom komedijom u slovenačko-nemačko-srpskoj kooprodukciji dobro prošao, mnoge nagnao da se suočeni sa apsurdima kiselo nasmeju i požnjeo dugačak aplauz na kraju. Bez obzira što Festival 'Alpe Adria' evidentno ima svoju publiku, za nju se ipak može reći da je probrana i ne toliko masovna kao kanska. Ovde nama ni filmskih diva, a kamoli reditelja s holivudskim imidžom. Sve je smirenije i reklo bi se da se ceo festival odvija u krugu jedne porodice, dakako evropske s rođacima iz Azije, ne samo istočnoevropske, koja je duboko svesna koje je sve brige more, od narkomanije i trgovine ljudima, do autizma, traganja sa toplinom i tolerancijom. Milena Marjanović
