Izvor: Blic, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Willimon - Di Džej, u ful koloru
Willimon - Di Džej, u ful koloru
Na jednoj od nacionalnih Wiesbadenskih TV stanica, u svako doba dana i mrkle (nam) Wiesbadenske noći - serija sa Don Džonsonom. Ne kapiram o čemu se radi, ali vidim da frajer menja odela drečavih boja, kakvih nema ni na mojoj slikarskoj paleti. Čas limun-žuto, pa šerpa-plavo, trava-zeleno…potom crveno od kojeg mi ceo dan treperi pred očima…A onda roze, koju nisam videla ni u prodavnicama dečije odeće….U skladu sa odelima, D.DŽ. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << menja i košullje. E, tek tu me dotuče bombastičnim kombinacijama - tufnasto, na pruge, pa na cvetiće… i sve to (opet) u nekim drečavim bojama, da mi se momentalno zamanta kad natrčim na pomenuti kanal i pomenutog-im-omiljenog-glumca, koji se pretplatio na ovu TV stanicu, tojest, oni na njega. Tek, iz dana u dan, u raznorazna vremena, eto nam Dona iliti Džonsona - u punom koloru. A kad mu se još privali neka napirlitana riba, uz obavezan prateći kolorit (samo kontra njega), imaš utisak da gledaš kaleidoskop, a ne igranu seriju. Zato danima vežbam, kako da pomenutu TV stanicu prefrljam, a da ne stavljam naočari za sunce u rodjenoj gajbi. Ali, džaba. Nema šanse da me ne zaslepi boja iz serije ovog (šarenog) glumca, ma koliko brzo baratala dugmićima na daljinskom. Ako ne natučem tamne djozluke, tri dana mi Don Džonson (u koloru) igra pred očima. Sad razmišljam, ako već ne mogu da mu doakam - kako da zaigram ja njemu!?
