Izvor: B92, 05.Dec.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Willard Grant Conspiracy u SKC
Izgubljena generacija ponovo luta Evropom. Kao nekad Ernest Hemingvej, F. Skot Ficdžerald, Ezra Paund i Džon Dos Pasos, sada američki rokeri Stiv Vin, Judžin Edvards, Karla Torgerson i Kris Ekman lutaju Starim kontinetom.
Po mračnim klubovima pevaju o dalekoj domovini, životu i smrti, ludim propovednicima, krotiteljima zmija, psihotičnim ubicama, beskrajnim autoputevima, vagabundama i odmetnicima.
Njihov saputnik, poreklom iz Bostona, Robert Fišer, sa novom postavom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << artističkog kolektiva Willard Grant Conspiracy, nastupio je sinoć u Malom klubu SKC.
Distingvirani publikum, sastavljen od pripadnike ovdašnje izgubljene generacije koja još uvek veruje u rokersko odmetništvo i individualni čin, dobio je ono što je i očekivao: makabristički prizori iz kolektivnog nesvesnog žitelja Novog sveta pretvoreni su u izvanredne rok numere.
Robert Fišer ih je kazivao sugestivnim glasom koji je evocirao uspomene na Poove pesme, priče Flaneri O'Konor, epohalnu sliku Granta Vuda.
Splin koji je emanirala muzika WGC bio je pogodna podloga za suludi surf kroz sopstvene mračne uspomene svih prisutnih.
Katarza na kraju tog tripa najbolje je svedočanstvo o visokom kvalitetu sinoćnog događaja i Fišerove muzike uopšte.
U petnaest do jedanaest četvoročlana inkarnacija WGC pojavila se na minijaturnoj sceni Malog kluba. Pre njih nastupio je Čezare Bazile koji je delikatnom i fragilnom muzikom napravio pravi uvod.
Repertoar je bio sastavljen od pesama sa novog albuma Pilgrim Road - "Lost Hours", "The Pugilist" i dr. - kao i standardnih Fišerovih numera poznatih ovom auditorijumu sa njegova dva ranija gostovanja. Numere sa albuma Regard The End "The Ghost Of The Girl In The Well", "The Trails Of Harrison Hayes" i "The Suffering Song" svojom gotičkom atmosferom i mračnom egzekucijom bili su pravi vrhunci nastupa.
Meni su se najviše dopale "Massachusetts" i završna "No Such Thing As Clean". Prva zbog originalnog bluz ugođaja potenciranog odličnim nastupom Bazilea na usnoj harmonici, a druga zbog veoma efektne upotrebe novih rokerskih oružja: repetitivnosti i buke.
Na istom nivou je bila i obrada pesme Marka Ajcela "Miracle On 8th Street".
Dok sam posle koncerta odlazio u maglovitu i kišovitu beogradsku noć palo mi je napamet da rečenica koju je jedan pariski automehaničar izgovorio Gertrudi Stajn pre skoro sto godina: "Sve vam je to, gospođo, jedna izgubljena generacija" nije izgubila na aktuelnosti i posle jednog veka. Generacije se i dalje gube.
