Izvor: B92, 22.Sep.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
WEEZER " (Red Album)
Solidan kad je svoj na svome, najbolji kada trči kroz tuđa dvorišta
Ako ne slušate Weezer zato što želite da se osećate kao večiti student ili zato što je to najbolji način da negirate ženu koja drvi o životu koji joj nije pružen, dete koje plače iz druge sobe i „život odraslih" koji je uveliko počeo, onda sasvim sigurno uživate punim plućima u njihovom blesavom hedonizmu i osećanju da život može biti raj na zemlji dok god su u blizini žirafe i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << majmunčići, kao što se to lepo vidi u spotu za Islands In The Sun.
Varirajući koncept Kišlovskog*, nakon Tri boje: Plavo (1994) i Tri boje: Zeleno (2001), Weezer pred nas izlaze sa još jednim bezimenim-albumom-koji-se-zove-po-bendu-a-neformalno-je-poznat-kao (Red Album), drugim rečima- Tri boje: Crveno.
Moram da priznam da su Weezer neočekivano i dosta brzo skliznuli sa mog radara nakon objavljivanja svog drugog albuma Pinkerton koji mi je delovao kao preozbiljan napor da se njihov rad shvati ozbiljno. Sporadično bih obratio pažnju na neki od singlova ili bio raspamećen nekim od njih (pomenuti Islands In The Sun), ali Weezer više nisu bili bend koji parira mojim „nežnim" godinama. Štreberi, jednostavno, uvek bolje izgledaju na filmu (ja znam).
(Red Album) zvuči kao njihov Plavi album. Koji im je i najbolji album (ima li kontra mišljenja?). Cuomo se poigrava stilovima, direktno upire prstom u segmente pop-kulture (naročito u aktuelnom singlu Pork and Beans) i deluje vrlo raspoloženo. Jedina razlika je što je dopustio i drugim članovima benda da se pored kompozitorskih umeća razmeću i onim vokalnim. Što je tek donekle bilo pametno.
Uz pratnju tri producenta (Rick Rubin, Jacknife Lee i sami članovi benda) Weezer serviraju setove standardnog post-grandž-geek-roka koji podjednako duguje Beatlesima koliko i Pavement (ali to je stara priča). Vrhunac albuma svakako je i najambicioznija, skorošestominutna tema The Greatest Man That Ever Lived (Variations On a Shaker Hymn) u kojoj se muzički stilovi menjaju na svakih petnaestak sekundi, šetajući nas od klasike preko Beastie Boysa, kantrija, gospela, Beck-roka, Beach Boysa... , i u isto vreme prepliću sa eksplozijama punokrvnih Weezer melodija. Druga do srca je Heart Songs u kojoj Cuomo imitirajući McCartneya koji imitira Elton Johna rekapitulira svoje slušalačko iskustvo i greši kada hit osamdesetih I Think We’re Alone Now vezuje za Debbie Gibson umesto za Tiffany. Solidnu pažnju zavređuje i totalna sprdačina sa Peppersima Everybody Get Dangerous.
Cuomove kolege imale su nezahvalan zadatak- da li da imitiraju svog vođu i fingiraju „Weezer vajb" ili da se istaknu sopstvenim potencijalima. Drugi gitarista Brian u Thought I Knew organizuje Lemonheads tribute band, basista Scott svojom Cold Cold World spaja pričalački izraz polu-zajebantskih američkih bendova poput Cake sa bombastičnim Weezer refrenom, dok bend najgore prolazi sa pesmom Automatic, bubnjara Patricka, koja ritmičnom prenaglašenošću deluje kao neki karaoke demo za učenje Pearl Jam hitova. Obzirom da su ove pesme, kao i obrada The Banda (The Weight) skoncentrisane u drugoj polovini albuma, nije nemoguće da ćete baš tada odlučiti da odete u u vece, pošaljete SMS ili proverite da li su vam ribice nahranjene.
Cuomo ne treba da zaboravi na prijatelje i krhke bendovske odnose, ali treba da pamti i da je on najtalentovaniji Weez.
SELEKTAH:
***1/2
*Samo imena sa anglo-saksonskog, francuskog i, ponekad, nemačkog područja dajemo kako se ona pišu u originalu. Sva ostala posrbljujemo. Šta ćete- može nam se!
