Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuk je srpska sudbina
Loznica – Na otvorenoj pozornici kraj Žeravije u Vukovom Tršiću, kod Loznice, rodnom selu Vuka Karadžića, juče je održana završna manifestacija 73. Vukovog sabora. Program završne svečanosti najstarije kulturne manifestacije u nas počeo je himnom Vuku Stevana Mokranjca, koju je izveo hor Centra za kulturu "Vuk Karadžić" iz Loznice, a onda je sve učesnike i goste sabora pozdravio Vidoje Petrović, predsednik Opštine Loznica.
Tradicionalnu saborsku besedu izgovorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je književnik Miro Vuksanović koji je rekao da bi, ako bi morao da ode iz Srbije, a mogao da ponese samo jednu knjigu to bio "Srpski rječnik" Vuka Stefanovića Karadžića.
– To je knjiga koja se u 19. veku tri puta pojavila, uvek drugačija i punija, po redu od A do Š, najposle po jednakosti slova i znaka, po Mrkaljevom i Vukovom zakonu "Piši kao što govoriš". Odabrao bih knjigu istine koja je, po pravdi, konačno, svom tvorcu kao posmrče, u trećem i zbirnom obliku 1898, u državnom izdanju, s počastima u Beogradu obnarodovana. Tako se veliko leksičko jezero staložilo i izbistrilo. Uazbučena knjiga postala je kuća s neprobojnim prozorima od reči – rekao je Vuksanović.
– Gde bih želju o knjizi temeljnici u novijoj srpskoj književnosti mogao reći ako ne ovde u Vukovom Tršiću, dok slušam kako se briga za njegovu zapuštenu spomen-kuću izravnava s našom nebrigom za jezik i pismo. S Vukovim slovom, rečju i pravilom možemo kao svežina u kolo s učenim i starim narodima. S Vukovim "Rječnikom" Srbin u najgušćoj samoći ne može biti usamljen i od svojih ostavljen. Iz "Srpskog rječnika" su svi koji u poslednjih sto i pedesetak godina Vuka slave, uzdižu ili žestoko osporavaju, a redovno, danas i ranije, Vukovim načinom i govore i pišu. Nema nam druge, Vuk je srpska sudbina –završio je besedu Vuksanović.
Na otvorenoj pozornici Saborišta izveden je scenski komad "Uvo Vukovog jezika" po scenariju i u režiji Nebojše Dugalića. Program 73. Vukovog sabora završen je tradicionalnim saborskim poselom uz učešće Srpskog pjevačkog društva "Sloga" iz Sarajeva, folklornog ansambla Kulturnog centra Vrbas, KUD "Abrašević" iz Čačka i lozničkog "Karadžića".
Ovogodišnje sedmodnevne svečanosti Vuku u čast imale su 17 programa koji su održani u Loznici, Beogradu i Tršiću. Vukov sabor je najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija, koja se u spomen reformatoru srpskog jezika Vuku Karadžiću praznuje od 1933. godine. Ovogodišnji Vukov sabor organizovali su Centar za kulturu "Vuk Karadžić" iz Loznice i SO Loznica uz pokroviteljstvo ministarstava kulture, prosvete i nauke.
Saša Trifunović
--------------------------------------------------------------------------
"Krik" na bis
Negotin – Najprivrženiji pobornici Mokranjčeve muzike i muzike njegovih sledbenika preksinoć su u Domu kulture u Negotinu dugotrajnim aplauzima i ovacijama pozdravili briljantno izvođenje kompozicije Zorana Hristića "Krik", koju je sačinio na stihove pesnika akademika Ljubomira Simovića. Horovi "Obilić" AKUD-a "Branko Krsmanović" i Kolegijum muzikum, kojima je dirigovala Darinka Matić-Marović vraćali su se na "bis" tri puta, a dva puta je i kompozitor Hristić izlazio da pozdravi raspoložene muzičke sladokusce.
Akademika Simovića nije bilo u gledalištu, ali su pod krovom negotinskog zdanja mnogi znali da su aplauzi i ovacije upućeni njemu: zbog njegovih izuzetnih stihova koji su inspirisali Hristića i još više, čini se, što se on, makar samo i ovim koncertom, vratio u Negotin. Vratio se u grad iz koga su ga pre 11 godina (12. septembra 1996. godine) ondašnji gradski čelnici bukvalno proterali ocenivši njegovu besedu u čast Mokranjca "skandaloznom". Besedeći o vrlinama Mokranjca i Hajduk Veljka, Simović je tada, navodno, bezrazložno, napao državni režim i čelnike koji tih vrlina nemaju. Rečeno mu je, još iste večeri da napusti Negotin i – on je sutradan otputovao obećavši da se više neće vraćati.
Kompozitor Zoran Hristić izjavio je za "Politiku" da je presrećan istinskim oduševljenjem publike, najviše, veli, zbog svog omiljenog pesnika Ljubomira Simovića. Ideja da sačini delo na Simovićeve stihove javila mu se, kaže, još pre 20 godina, kada je od pisca dobio knjigu "Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici Hilandarskoj" sa posvetom. Svoje delo Hristić je konačno završio nedavno i ono je premijerno izvedeno u Beogradu, u Kolarčevoj zadužbini, 24. februara ove godine, na akademiji posvećenoj svetom Simeonu. Raduje ga što se njegova kompozicija dopala i pesniku i što je, za kratko vreme, doživela i svoje peto izvođenje baš ovde u Negotinu.
Raduje ga posebno ovoliki uspeh u Mokranjčevom gradu, na čiji festival dolazi već 20 godina, kao kompozitor i selektor. Zbog Mokranjca i mnogih dobrih ljudi, i što pozornica ovdašnjeg Doma kulture zaista "zvuči izuzetno".
Negotince je prekjuče obradovala i nesvakidašnja izložba slika znamenitog Lazara Vujaklije iz kolekcije Beograđanina Petra Đorđevića. Posredovao je Momčilo Todorović, vlasnik beogradske galerije "Radionica duše", a na otvaranju izložbe, u negotinskom Todorčetovom konaku, okupljenima je o velikom slikaru govorio likovni kritičar i reditelj Đorđe Kadijević.
Juče su, trećeg dana festivala, umetnici gostovali u selu Mokranje, rodnom mestu Mokranjčevih predaka, gde je izveden multimedijalni program. Tamo je promovisano i drugo izdanje knjige "Mladi dani Stevana Stojanovića Mokranjca", autora Stane Đurić-Klajn. Po podne je proteklo u znaku Ksenije Zečević, naše nedavno preminule kompozitorke. Najpre je promovisana monografija o njoj autora dr Branke Radović, ovogodišnjeg selektora negotinskog festivala, a potom je u Domu kulture premijerno izveden "Rekvijem za Nikolu Teslu", autora Ksenije Zečević. Za ovu promociju pobrinuli su se negotinski Dom kulture i beogradski BELEF.
S nestrpljenjem se očekuje današnji koncert Big benda RTS-a. Publika je znatiželjna da čuje Mokranjčeve "Rukoveti" u obradi ovog orkestra.
S. Todorović
[objavljeno: ]
