Izvor: Blic, 25.Feb.2015, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuk Drašković napisao "Isusove memoare"
Roman „Isusovi memoari“ (Laguna) književnika i političara Vuka Draškovića naći će se u prodaji od četvrtka, 5. marta.
Roman govori o vremenu kada se niko nije osećao sigurnim, kada su svi bili prinuđeni da se preispituju, opredeljuju i razmišljaju o pitanjima širim od svakodnevne lične i porodične egzistencije. Drašković izuzetno dočarava atmosferu u kojoj buja strah, umnožavaju se frustracije, izranjaju sećanja na prošlost i traumatična istorijska iskustva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stare podele i omraze, osvetničke ideje i ambicije. Pojedinci osećaju različite porive, od želje da pobegnu od svega do potrebe da se grupišu i delaju.
Hromi fotoreporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novim mržnjama, novim zločinima i zločincima. U novom romanu Vuka Draškovića pojedini opisi građanskog rata 90-ih godina prošlog veka, Beograda u vreme talasa demonstracija, Veljkovog zavičaja i porodice u Hercegovini, zakulisnih igara iza kojih se kriju nedodirljivi bogovi rata – spadaju u antologijske stranice novije srpske proze.
„Zlo je bilo jače od Isusa iz ovog mog romana. Zbog toga i ne mogu da se knjizi radujem. I Nju, znam, čeka raspeće. Prezir i bes slepih za naše zlo i grehove u nedavnom bratoubijanju, kad nije ubijena samo Jugoslavija. Lakše mi je bilo pisati ’Nož’, jer su srpski Jugovići nevine žrtve, a nevina žrtva je i tužilac i sudija. Pola veka kasnije, nož je u rukama Srba, a nevine žrtve su iz muslimanske Donje Čemernice. Jugovići su mi naredili da podignem optužnicu, u njihovo ime“, rekao je Vuk Drašković povodom izlaska romana.
„Isusovi memoari“ sadrže dvanaest poglavlja u kojima autor koristi različite pripovedne strategije, različite ritmove rečenice, podjednako i ekavicu i ijekavicu. Iako Vuk Drašković zapravo pripoveda o tome koliko su običnim ljudima nevolja i tragedija u različitim vremenima naneli ideološki sukobi i huškačke politike bilo kog predznaka, malo je onih koji nisu ogrezli u isključivosti i stereotipima tih podela, čak i kada se za njih izgube istorijski i ini razlozi.
Ovo je svojevrsni nastavak Draškovićevog kultnog romana „Nož“, ali je prema mišljenju književnice Ljiljane Šop i prvi roman ni na čijoj strani. „Ovako književno uverljivog i potresnog antiratnog romana nema u novijoj srpskoj književnosti. Dve decenije od rata devedesetih pojavljuje se prvi roman ni na čijoj strani u nacionalnom i ideološkom smislu, drama jedinke koja poprima razmere antičke tragedije.“
