Izvor: Blic, 23.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrooom
Vrooom
Iskreno sumnjam da će do kraja godine biti objavljen kompletniji, izazovniji i, posebno, inteligentniji album nego što je 'Evolucija' (Mascom) grupe Vrooom. Na tlu Strbije uglavnom – ostavljajući po strani mnoštvo odavno već dirljivo uzaludnih skokova u prazan bazen specifičnog ovdašnjeg hard o’ruka - uspevaju uglavnom ekstremni oblici muzičkog delovanja, u rasponu od ekstremno agresivnih do ekstremno dosadnih. Vrooom su odvojeni, potpuno individualizovani talas, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji nikada nije pripadao nijednoj struji i uspeo je da se, u pogrešno vreme (jer svako je vreme pogrešno na zauvek pogrešnom mestu) razvije u bend koji s lakoćom množe biti prepoznat kao izuzetan u bilo kom okruženju. Lišen provincijskog kompleksa od koga pati većina beogradskih bendova, nesputan predrasudama i ograničenjima, spreman da i na najklizavijim stazama ne smanjujući dinamiku vožnje koči isključivo motorom, Vrooom u najnovijoj postavi nema nijednu slabu tačku.
Pet blistavih muzičkih individualnosti spojenih kolektivnom kreativnom voljom, deset puta je uspelo da pogodi u desetku. To je, u jednoj rečenici, opis najboljeg ovogodišnjeg albuma i jedne od najboljih ploča koje su ovde ikada objavljene. Teško odolevajući iskušenju da, kao numere koje vredi posebno izdvojiti, nabrojim svih deset naslova, prepuštam vašoj savesti i razboritosti da ovaj album upotrebite kao svetlosni mač kojim ćete sebi proseći put kroz tamne zavese, istovremeno puštajući svež vazduh unutra i svoj duh napolje.
Virus poezije
Da ovde nije reč o poeziji, bila bi reč o čudu, ali pošto je danas bilo kakva reč o poeziji - čudo, isto mu se hvata. Dakle...
Ima jedan Toša. Toša ima Beksterov sindrom; opaku i retku sistemsku bolest. Bolest deset godina drži Tošu u krevetu. Iz kreveta Toša je diplomirao hemiju na PMF-u. Hemija mu je zamenila sve, čitav život. Hemija mu je otkrila složene procese vitaminskih terapija za njegovu bolest.
To još neetablirano znanje je, kakav je red u tim naukama, prvo primenio na sebi. I stvar je počela da deluje. Ali poljupcima i tako tim stvarima mogao je samo, i dalje, da sanja.
Tada je uz sve novije kombinacije vitamina počeo i da vežba. Pokazao mi je dovratak na kome je izgledalo da je neki liliputanac merio svoj rast, negde do jednog metra visine. A, u stvari, to je bila skala Tošinog ozdravljenja; crte na dovratku označavale su tačku dokle je mogao da dosegne rukama savijajući se u pojasu.
Kada je Toša dohvatio pod, bio je izlečen. Tada je počeo da odlazi na faks, gde se i zaposlio, počeo da se pojavljuje po kafanama, na koncertima, u pozorištu. Ljudi koji su nas upoznali, rekli su da je sa njim sve u redu, ali su mi savetovali da mu nipošto ne dajem broj mobilnog telefona; rekoše: 'Najebo si, ako mu daš!' E, samo je to trebalo da mi kažu pa da mu odmah izdiktiram svoj broj.
Od tog trenutka, svake noći sam dobijao rimovane poruke erotskog i lascivnog sadržaja, različite forme - koja se kretala od haiku pesama do običnih sentenci. Ubrzo je moj mobilni bio prepunjen Tošinim pesmama. I kada sam rešio da ih obrišem, dok sam ih ponovo prelistavao, onako sve skupa, shvatio sam da se tu radi o prvoj knjizi na planeti koja je objavljena na celularnoj ploči mobilnog. Bila je to još jedna Tošina pobeda; kontraargument onima koji su verovali da je savremena tehnologija pripremila smrt poezije, umetnosti uopšte.
Preda mnom je stajala prva celularna knjiga. Čovek je imao muku i opisao ju je. Ozdravio je prolazeći kroz pakao, a onda mu je proradilo i još nešto pre inspiracije; deset godina nepomičnog ležanja u krevetu bez ljubavi... i onda - celularna knjiga žudnje.
Tako je u telekomunikacioni sistem koji je pretio da označi i smrt pismenosti ubačen virus poezije.
