Izvor: Politika, 13.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrhunski umetnici u peti italijanske čizme
Slično kao što se u Srbiji Radoš Bajić uporno pita šta se to dogodilo sa zemljom seljaka na brdovitom Balkanu, Franko Arminio propoveda povratak jugu, van izvikanih turističkih centara
Od našeg specijalnog izveštača
Bari, Pulja – Novi talas evropskog džeza odzvanja ispred zamka iz 12. veka u mediteranskom gradiću od tridesetak hiljada stanovnika Džoji del Kole koji se smestio u unutrašnjosti regiona Pulja, u geografskoj štikli italijanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čizme, podjednako udaljen od Jonskog i Jadranskog mora. Na pozornici je Masiv 4, džez kvartet sastavljen od dva Skandinavca i dva Mediteranca koje je objedinio Puljanin Keko Fornareli pijanista i kompozitor. Keko je poznato ime evropskog savremenog džeza, čak i kad eksperimentiše sa novim i nepoznatim zvukom, on kombinuje standardne teorije sa dramatičnim operskim senzibilitetom, a to je, kažu kritičari, deo genetskog koda italijanskih džez muzičara. I kada zvuk nadilazi dosadašnje džez granice, Keko, koga kritika naziva „zamišljenim kompozitorom“, ne dozvoljava da njegova kompozicija upadne u haos, već se sa smirenom lirikom i duboko melodičnom temom čvrsto i sigurno kreće po klavijaturi.
Jedanaesti put zaredom Pulja organizuje jednomesečni međunarodni letnji džez festival u malim pitoresknim mestima sa uskim uličicama i popločanim trgovima. Zvona starih crkava pokatkad se na čudan način ukomponuju u eksperimentalne džez talase kao da su kruzerske grdosije sa gomilom organizovanih turista, hiljadama kilometara daleko od ovog Mediterana. I kao da je renesansa ponovo pronašla ovaj kraj sveta, pa se sa hiljadugodišnjim maslinama i mirisnim poljskim biljem bude sva čula pronalazača i umetnika.
Legendarni bubnjar Manu Kače nekada je nastupao sa Piterom Gabrijelom i Stingom, a sada u amfiteatru u Bariju oduševljava oko dve stotine poklonika njegovog ritma. Gluvonemi rentijer iz Pulje, pažljivo i znalački, za male pare prenosi i štimuje klavire iz mesta u mesto, u Alberobelu, 45 kilometara južno od Barija, poznatom po kućicama od krečnjaka, građenim bez upotrebe maltera sa krovovima konusnog oblika, Čikažanin Hamid Drejk se u društvu sa Paskualom Mirom upušta u alhemiju ritma… Nema buke, ni besa, već se bubnjevi harmonično uklapaju u spokojnu lepotu ovog brdovitog, skrivenog mestašca uvršćenog u spisak svetske baštine Uneska.
Čvrsta podloga za kulturna dešavanja na jugu Italije jeste filozofija „paesologije“ (slobodni prevod paesologije na naš jezik mogao bi da bude „selologija“) , čiju suštinu za „Politiku“ objašnjava pisac, poeta, filozof i političar Franko Arminio.
Slično kao što se u Srbiji Radoš Bajić uporno pita šta se to dogodilo sa zemljom seljaka na brdovitom Balkanu, Franko Arminio propoveda povratak jugu, van prenaseljenih i izvikanih lučkih gradova, turističkih centara i industrijskih korporativnih megapolisa.
„Ovde je kapitalizam manje agresivan, ovde ljudi imaju više mašte, a manje para, ovde među kamenim zidovima i hiljadugodišnjim maslinjacima imamo prisniju vezu sa istorijom, i jasniju viziju budućnosti, ovde niču mali pronalasci koji menjaju svet“, kaže Arminio, autor nekoliko zapaženih istraživačkih knjiga fikcije i inicijator zakonskih regulativa koje bi podstakle oživljavanje juga.
Ideja da se polako izgradi novi model društva gde bi se unutrašnjosti dao veći značaj, ima jako puno poklonika među mladima u Pulji. Arminio ističe da je možda na prvi pogled „paradoksalno što danas u malim gradovima na jugu ima više pronalazaka i novina nego u gigantskim korporacijama“.
„Pokret paesologa trudi se da preokrene vladajuću italijansku logiku: ’Ne nedostaje nama Milano, već danas sve više mi nedostajemo Milanu’”, dodaje Arminio.
Od cilja su još daleko jer iz Rima se na jug i dalje gleda kao na problem, a ne kao na idealnu priliku.
„Ipak sam optimista i siguran sam u budućnost juga Italije. Ovde je društvo živo. Najlepša literatura, muzika i slikarstvo danas se stvaraju na jugu. Ako na severu bolje radi mreža bolnica, škola i javnog prevoza, ovde bolje funkcioniše mreža novih ideja, društvo je življe i komunikativnije. Patnja stvara veću i zdraviju energiju,“ kaže Arminio koji takođe tvrdi da politika gubi smisao ako nije prožeta poezijom.
Jug je oduvek, dodaju moji sagovornici, svi odreda „paesolozi”, bio sklon utopiji. Jedan od utopista je i moj vodič mladi filozof i pisac Marko Kardeta. Studirao je i magistrirao sa stipendijom levičarske vlade regiona Pulje u Sijeni i Firenci, a onda je ovde u Džoji del Kole, zajedno sa nekoliko drugara i opet uz pomoć fondova iz Barija osnovao malu filmsku produkcijsku kuću Mureks. Scenarista je četrdesetominutnog dokumentarno fiktivnog istorijskog filma, završenog pre mesec dana koji je već pozvan na neke od najkvalitetnijih italijanskih filmskih festivala. Sekvence prikazuju oronuli zamak iz 12. veka koga gaze i uništavaju razni vlasnici željni da ga pretvore u tržni centar ili bar parkiralište. Priču govori stvarna istorijska ličnost, Švajcarac, botaničar plemićkog porekla koji u Pulju dolazi 1789. da bi unapredio svoja znanja o flori i fauni ovog regiona. Oko zapuštenog drevnog znanja po modernim saobraćajnicama jure četvorotočkaši, dok je unutar zamka freska sa Madonom i bebom u naručju. Isus nema onaj detinji pogled, posmatra zabrinuto.
Marko Kardeta (32) napisao je i svoj prvi roman „Pukovnik Romano“ za koji je dobio prvu nagradu za mlade talente.
Ovde, u Pulji, rođen je i najveći filmski zavodnik Rudolf Valentino, kao i jedan od najvećih italijanskih pevača Domeniko Modunjo.
Kad bi štikla italijanske čizme bila na psihoanalizi, onda bi njena dijagnoza glasila da je Pulja trenutno na putu da otkrije sebe samu, napisala je jedna novinarka u inspirativnoj reportaži za španski list „Pais“.
I ta samosvesna energija oseća se među svim mladim umetnicima koji polako i sigurno počinju da pridobijaju sever, bez odlaska u hladnije urbanije i bučnije krajeve.
.jpg)
