Izvor: Press, 25.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme žena tek dolazi
Revolucija Rep bendovi su pretežno muški, žena je po pravilu prikazana kao glupo meso za jednokratnu upotrebu. Ali ima sve veći broj dobrih reperki, koje imaju šta da kažu i veoma su glasne
Ursula Raker je eminentna američka džez i soul pevačica, ali i veoma uticajna hip-hop pesnikinja. Najatraktivnija zvezda ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala nastupa pred srpskom publikom u nedelju u sali „Amerikana" Doma omladine Beograda u sitne sate, kako i dolikuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << njenoj džez-nokturno atmosferi - nešto posle ponoći.
U poetskom smislu, pogrešno poređena sa pesnikinjom Niki Đovani, umetnica priznaje da razume poreklo šablona...
- Pretpostavljam da je to zbog toga što sa Niki Đovani delim i italijansko poreklo, pored toga što smo takođe po vokaciji i afroameričke pesnikinje. Niki jeste ugledna pesnikinja i veoma uvažavam njen literarni angažman i značaj koji ima u američkoj kulturi. Ipak, ja sam prvenstveno muzičar. Na prvo mesto mojih omiljenih pesnikinja stavila bih Sonju Sančez.
Da li je kliše poistovećivati crne autorke sa nobelovkom Toni Morison, Elis Voker ili Gvendolin Bruks? Kao da se nepravedno zaboravlja fascinantna bibliografija Zore Nil Herston, Maje Endželu, Džun Džordan ili Sonje Sančez, koju ste pomenuli...
- To je stvar ličnog poznavanja američke literature, ali i ukusa. I meni smeta taj veliki kliše identifikacije sa dobitnicom Nobelove nagrade, jer je ona na međunarodnoj sceni doživela najširu afirmaciju. Svaka od pomenutih autorki ima svoj prepoznatljiv stil, čak i ukoliko im se tematika crnačkog feminizma pojavljuje indirektno kroz literaturu.
Je li u pitanju i prisustvo uticaja pokreta „Africana Womanism"?
- Svakako. Ono što, međutim, treba naglasiti jeste to da autorke nisu na silu pokušavale da se iz čiste mode bave crnačkim geto feminizmom. On je nastao kao produkt ideološkog i društvenog vrednovanja. Socijalna marginalizacija je grozna. Žene su u getu vodile mnoge bitke. Vode ih i dan-danas (smeh), lično tvrdim da je tako.
Izjavili ste da vam smeta rodni stereotip u većini muškog hip-hopa?
- Da, rep bendovi su pretežno muški, žena je uvek u stereotipu glupog i potrošnog mesa za jednokratnu upotrebu. Mačizam je dominantan, ali ima sve veći broj dobrih reperki, koje imaju šta da kažu i veoma su glasne. Vreme žena u hip-hopu tek dolazi.
Da li nameravate da objavite svoje pesničke rukopise?
- Mnoge crne pesnikinje poeziju vide kao pravo na slobodu mišljenja. U mogućnosti sam da pevam, komponujem, da slemujem... Publika na džez festivalima poput ovog dolazi u kontakt sa mojom poetikom. Naravno, biće još iznenađenja u budućnosti...
Vaša muzika je mešavina džeza, repa, neo-soula i elektronike. Jezik u pesmama vam je „broken English". Da li je jazztronika opšteprihvaćeni džez hibrid?
- Mislim da se hibridizacija džeza danas sprovodi na mnogo nivoa. Elektronika je jedan od modusa. Neo-soul je još jedan. Hip-hop je treći. Dosta sarađujem sa „The Roots" i sa „4hero", koji su takođe žanrovski prilično heterogeni. Smatram da među novijim autorima i interpretatorima nema potpuno čistih predstavnika klasičnog džeza, u onom starom smislu.
