Izvor: Politika, 19.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme velikih nada
Za novi film koristio sam "Dogmu ′95" jer me je u tom manifestu privukla potraga za istinom, ali nisam poštovao sva pravila
Oleg Novković (1968) diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Srđana Karanovića. Godine 1991. godine bio je izabran za studenta generacije, što mu je omogućilo da učestvuje u Evropskoj letnjoj filmskoj školi koju je vodio naš reditelj Dušan Makavejev. Od tada do danas, dosta je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radio za televiziju, potpisao je nekoliko dokumentarnih i tri igrana filma: "Kaži zašto me ostavi" (1993), "Normalni ljudi" (2001) i "Sutra ujutru" koji će u Beogradu premijerno biti prikazan 30. avgusta u Velikoj dvorani "Sava centra".
Novkovićev najnoviji film iz dana u dan beleži festivalske uspehe. Nakon Specijalnog priznanja u programu "Istočno od zapada" ovogodišnjeg festivala u Karlovim Varima, koje je dodeljeno glumačkoj ekipi filma (Uliks Fehmiu, Nebojša Glogovac, Nada Šargin, Radmila Tomović, Ljubomir Bandović...) film je nagrađen statuetom "Sloboda" za najbolji film 35. sopotskog festivala i Gran prijem 20. hercegnovskog festivala za najbolje ostvarenje. Na 30. festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji dobio je drugu nagradu za scenario (Milena Marković), a film je uvršćen u programe festivala u Sijeni, Montrealu, Monpeljeu, Aleksandriji, Kopenhagenu, Kotbusu, Vizbadenu, Sijetlu...
Realizovan u produkciji "Zilion filma" Lazara Ristovskog, "Sutra ujutro" je drama o ljubavi, prijateljstvu, strasti, senzualnosti, nežnosti, ali i ljubomori, posesivnosti i izdaji, drama o potrebi da se vrati vreme, zaustavi trenutak radosti i vreme velikih očekivanja.
U prethodna dva igrana filma, radili ste i kao koscenarista, dok u filmu "Sutra ujutru" to nije bio slučaj. Čime Vas je isprovocirao scenario Milene Marković da se odlučite baš za njega?
– Filmska priča je dugo nastajala, postojale su različite verzije ovoga teksta. Bio sam aktivni saradnik od samog početka, bilo je sugestija, takođe, i predloga. Scenario je naravno Milenin, ja sam tu samo služio da usmerim priču u željenom pravcu, onom koji je po mom mišljenju bio pravi. Priča u kojoj se tako malo toga dogodi, ništa spektakularno, a u kojoj je toliko toga neizrečenog i emotivnog je bila prava inspiracija. Ono što je bio najveći izazov je to što se u priči ništa ne objašnjava, ništa se ne kaže eksplicitno. Bilo je uzbudljivo iskustvo režirati takvu priču.
U Vašem filmu ni u jednom segmentu se ne naglašava zašto je glavni junak pre 12 godina otišao iz Srbije. Mislite li da to nije neophodno, jer svi razumemo razloge njegovog odlaska: rat, sankcije, nemaština, urušavanje sistema vrednosti u Srbiji...?
– Motiv je univerzalan. Glavni junak koji je odavno otišao iz zemlje u potrazi za boljim životom, vraća se u rodni grad i suočava se sa svojom prošlošću. Nema direktnog objašnjavanja, ali ga ima u mnogo dubljem smislu. Sve se shvati, a ništa se eksplicitno ne kaže. To je bio jedan od mojih najvećih rediteljskih poduhvata. Dakle, postignuta je, po mom mišljenju, prava mera. Sa jedne strane lokalna priča u potpuno realističnom prosedeu, a sa druge univerzalni motivi koji važe za sve ljude i koji funkcionišu bilo gde.
Koliko su Vam pomogli ili odmogli principi manifesta "Dogma ′95" po kojima ste realizovali film?
– Koristio sam "Dogmu ′95" jer me je u tom manifestu privukla potraga za istinom, ali nisam poštovao sva pravila. U našim uslovima neka od tih pravila nisu izvodljiva – najveći broj naših bioskopa nema mogućnost emitovanja u normal formatu. Neka pravila su direktno škodila priči, a neka su licemerna, kao zabrana potpisivanja reditelja. Bio je to veliki izazov: samo reditelj, slobodna kamera i glumci, i ništa više. Sve to zahteva veliku kreativnost i preciznost. Dakle, ovo nije film "Dogme ′95", a opet suštinski jeste potpuno u njenom duhu.
Da li ste tokom priprema za snimanje i snimanja prolazili kroz dilemu "ostati ili otići" ili ste to još mnogo ranije razrešili?
– Godine 1991. sam imao realnu šansu da ostanem u Parizu, ali sam se vratio zbog filma, a 1999. sam mogao da ostanem u Berlinu, ali sam se vratio zbog svog sina i roditelja – padale su bombe. Voleo bih da mogu da živim malo ovde, malo u Berlinu. To je, za sada, neizvodljivo.
Kritika hvali Vaš film, u čemu se ogleda njegova vrlina?
– Vrlina je u iskrenosti, beskompromisnosti, istinitosti.
Posle ovog filma koliko Vam se teškim čini rad na igranom filmu u Srbiji?
– Sve zavisi od toga kako će se definisati pravila finansiranja igranih filmova kod nas. Turobna su vremena, ali takva su nam data. Borićemo se. Ima autora koji znaju da prave filmove i imaju šta da kažu, tako da nije kraj.
Ima li izgleda se se publika vrati u bioskope? Kakvu gledanost i kakve reakcije publike očekujete na film "Sutra ujutru"?
– Ne znam odgovor na vaša pitanja. Ima onih koji vole moje filmove, oni će sigurno doći u bioskop. Za druge – videćemo. Sada se okrećem novom projektu, novom filmu.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 19.08.2006.]
