Izvor: Blic, Tanjug, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme ravnodušnosti
Dejan Mijač, pozorišni reditelj, upitan da se osvrne na zbivanja u kulturi u 2008. i izdvoji pozitivna i negativna događanja u njoj, kaže:
„Bila je to jedna ravnodušna godina. Nije bilo nikakvog ekscesa koji bi me posebno naljutio, ali nije bilo ni uzleta koji bi me ushitio.”
Prema njegovim rečima, mereno brojevima, moglo bi se reći da je bilo dosta predstava, objavljen je pristojan broj knjiga, raznih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izdanja i koncerata i izložbi je takođe bilo, ali „to se sve kotrlja, samo ide, ne ostavljajući poseban trag”. „Zapravo, suštinski gledano, nema ni određenog unutrašnjeg napona da bi se nešto izrodilo, da bi se pojavilo ono što se zove zamah vremena. Mislim da je u ovom trenutku zbunjenost prava reč. Ljudi su nekako dezorijentisani. Čini mi se kao da nedostaje volje i energije, bar u kulturnim delatnostima”, kaže Mijač.
Poznavaoci i ljubitelji pozorišnih zbivanja, pak, skreću pažnju na jednu od njegovih ovogodišnjih režija kao markantan događaj u kulturi. Reč je o predstavi Doe Loer „Nevinost” u njegovoj režiji, premijerno izvedenoj u maju 2008. na sceni „Ateljea 212” u kojoj su junaci komada ljudi sa margine. Po Mijačevim rečima, interesantno je to što kao marginalci nisu skloni (socijalnom) buntu, iako bi se to dalo očekivati. „Potpuno su rezignirani u tom smislu. Ali, postoji nešto mnogo značajnije, a to je ljudski impuls koji pulsira u njima.” Govoreći, još tokom rada na predstavi o ovom komadu, Mijač je, kao da je mislio na 2008. godinu istakao: „Živimo u teškom vremenu. Čak bez pitanja o smislu svog života, čovek prihvata besmisao kao sudbinu. Valja tragati za nečim što bi bilo spasonosno, za nečim što bi im pomoglo da relativizuju ono što je junake u predstavi, odnosno ljude snašlo. A snašla ih je mondijalizacija, globalizacija, pad morala i vrednosti.
