Izvor: Politika, 18.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme nije naklonjeno književnosti
U Bileći na Ćorovićevim susretima održan okrugli sto o delu Dobrice Ćosića, prvom dobitniku ove prestižne nagrade
Bileća – Prethodnih godina, o Maloj gospojini, Bileća i Gacko, bili su oblepljeni plakatima sa programom Ćorovićevih susreta. Ove godine, Bileća i Gacko išarani su plakatima političara. U Republici Srpskoj u toku je predizborna kampanja za opšte izbore koji će se održati 3. oktobra.
Dvanaeste Ćorovićeve susrete pisaca i naučnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorili su svojim besedama akademik Vojislav Maksimović i profesor Nikola Asanović. U muzičkom delu programa učestvovao je hor „Vasilije Ostroški i Tvrdoški” iz Trebinja i Snežana Spasić. Nikola Kusovac otvorio je izložbu slika sa letošnje likovne kolonije: Gacko – Klinje.
Kako se u goste ne dolazi bez darova, gosti iz Beograda doneli su i poklonili 250 knjiga biblioteci „Vladimir Gaćinović” iz Bileće, dar Srpske književne zadruge, a vajar Ostoja Balkanski poklonio je bareljef Vladimira Ćorovića.
Okrugli sto bio je posvećen delu Dobrice Ćosića, prvom dobitniku nagrade „Svetozar Ćorović”. Ovo vreme istakao je u uvodnom slovu Jovan Delić, nije naklonjeno delu Dobrice Ćosića, a ni književnosti uopšte. Ne prolaze bolje ni Njegoš, ni Andrić. Na delu je radikalna negacija, koja prelazi u psovku. Nikada se ideologija i partije nisu na ovakav način mešali u poslove književnosti. Dobrica Ćosić izuzetna je ličnost, višestruko ostvarena, ličnost koja je obeležila celu jednu epohu. Čovek bogate biografije, na koju može apsolutno da bude ponosan. Intelektualac koji je slobodno mislio i zbog toga bio na udaru vlasti.
Svetozar Koljević govorio je o petom tomu „Piščevih zapisa” (1993–1998), koji su svedočenje o jednom vremenu, o smislu i besmislu ljudskog života. Pisac, kao glavni junak ovog svog romana, nekadašnji revolucionar, a zatim neumoljivi disident prema onom što je snašlo ideje za koje se prethodno zalagao, sazreo je u ovim delovima svog zapisa umiritelja zavađenih strana. Posredovao je koliko i kako je umeo i mogao u sukobu Mladića i Karadžića.
U šestoj svesci zapisa Dobrice Ćosića pod naslovom „Vreme zmija” (mali svetski rat protiv Srbije), naslovom koji je u izvesnoj idejnoj i tematskoj srodnosti sa njegovim magistralnim romanima: „Vreme smrti”, „Vreme zla”, „Vreme vlasti”, primećuje Anđelko Anušić, pisac beleži, u dnevničkom ritmu, iz dana u dan, dramatične događaje i mutna svetska zbitija koja su neposredno prethodila NATO bombardovanju Srbije. Radojka Vukčević, kao amerikanista, govorila je o američkim autorima koji su se bavili Ćosićevim delom, poseban akcenat stavljajući na odnos politike i književnosti, jer se američki autori više bave Memorandumom i političkim delovanjem Dobrice Ćosića, nego njegovim delom.
Ćosićevo delo ističe Tomica Mojašević, prisutno je u srpskoj književnosti više od pola veka i mahom je usmereno ka sagledavanju i procenjivanju istorije Srbije. Mojašević je posebno analizirao roman „Vreme smrti”. O prvoj knjizi „Piščevih zapisa”, koja obuhvata period od 1951. do 1968. godine, govorio je Mićo Cvijetić. Posebno je zanimljivo kako Ćosić vidi Andrića:
„Ivo Andrić ne voli ambiciozne ljude, ljude velikih pretenzija i prevratnike, novatore i proricatelje. Plaši ih se... On, koji je najmanje negativnih mišljenja izrekao o savremenim piscima, u suštini vrlo malo ceni svoje savremenike. Ceni samo mudre, tihe, skrivene pisce, odnosno voli pisce slične sebi”.
Radoslav Bratić setio se vremena kada je bio urednik u BIGZ-u kada su se knjige Dobrice Ćosića objavljivale u velikim tiražima. Honorare od tih knjiga autor je, uglavnom, poklanjao. Posebno je bilo dramatično kada su objavili knjigu „Stvarno i moguće”, oko koje se digla velika prašina. U lirski intoniranom tekstu „Miris pečenih jabuka, Živojina Mišića”, Ranko Pavlović govorio je o romanu „Vreme smrti”. O delu Dobrice Ćosića govorili su i Boris Jovanović, Ranko Popović, Šćepan Aleksić, Duško Pevulja, Sanja Macura i Branko Brđanin-Bajović.
Dobrica Ćosić koji nije mogao da prisustvuje skupu, poslao je pismo, u kojem se, između ostalog, kaže:
„Godine su mi donele nemoć i bolest. Onemogućen sam da budem sa vam na kulturnim manifestacijama na kojima vi Hercegovci poistovećujete kulturu sa slobodom i tako branite i tvorite svoj nacionalni i kulturni identitet. U ovom opasnom, zlom vremenu, u svemu neizvesnom svetu, srpski narod može da opstane samo ako sačuva duhovno jedinstvo i stvaralaštvom bogati svoju kulturu”.
U Gacku, počeo je sa radom naučni skup na temu: „Hercegovačke porodice Vladislavić i Miloradović”.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 19/09/2010
.jpg)
