Izvor: Politika, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme je za prave priče
Shvatam potrebu, posebno mladih reditelja, za eksperimentom, ali u pozorištu i na filmu želim nešto da ispričam, kaže reditelj
SUBOTICA – Na repertoaru Drame na srpskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta nalazi se predstava koju je moguće videti samo ovde i u Londonu. "Mišolovka" Agate Kristi nikada nije ekranizovana jer još uvek živi kao predstava na Vest Endu, a redak je gost ovdašnjih teatara. Igrana je samo u subotičkom pozorištu pre oko tri decenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i veoma kratko u Beogradskom dramskom pozorištu. Ovu intrigantnu priču subotičkoj publici vratio je Miloš Pušić, mladi reditelj iz Novog Sada, apsolvent režije tamošnje Akademije umetnosti u klasi profesora Bore Draškovića. Do sada je Miloš u Srpskom narodnom pozorištu režirao predstave "Fridrih Direnmat" i "Fizičari", a u okviru Projekta 3 posvećenog novoj srpskoj drami, na scenu je postavio tekst Vesne Radovanović "The Greatful Alive". Snimio je i kratkometražni film "Tag".
Miloš Pušić kaže da nije imao dilemu oko postavljanja dela Agate Kristi na scenu subotičkog teatra. Krimići kao vid inteligentne i aktivne zabave, pri čemu autor dela nudi sjajno ispričanu priču, predstavljali su kombinaciju dva elementa koji su trenutno reditelju izuzetno važni.
– Malobrojni su oni koji i danas žele da ispričaju priču na klasičan način. Možda i zbog toga što smo mi zemlja u kojoj se mnogo priča bez rezultata. Ljudi kao da više ne veruju u dobru priču, u pozorište gde postoji i reč, a ne samo slika. Meni je dobar tekst uvek izuzetno važan i zbog toga nije bilo dileme da se predstava uradi onako kako ona to i zahteva, na klasičan način, u vremenu i ambijentu u kojem je ispričana – kaže Pušić.
Mladi reditelj objašnjava da je, naravno, uvek postojala mogućnost da se tekst izmesti, recimo u kuću "Velikog brata", ali da takva vrsta eksperimenta u kojem se gubi draž i suština dobro ispričane priče njega ne zanima.
– Shvatam potrebu, posebno mladih reditelja, za eksperimentom, ali na osnovu onoga što sam do sada imao prilike da vidim, čini mi se da se to ovde češće svodi na ponavljanje onoga što je već davno urađeno i viđeno – objašnjava Pušić.
Posle samo dvomesečnih proba završio je rad u subotičkom teatru, gde mu je, kaže, režiranje izuzetno prijalo jer je ansambl dobro uigran, a atmosfera pozitivna i radna. Već razmišlja o nekoliko dramskih tekstova domaćih i stranih autora koje bi hteo da postavi na scenu jer kod nas nisu igrani. Ipak, pre svega toga je diplomski ispit.
– Moj diplomski rad je film "Uspavanka za dečaka" urađen po tekstu pripovetke Aleksandra Tišme "Škola bezbožništva". On se bavi problemom nekažnjenog zločina. Imao sam divnu saradnju sa glumcima Aleksandrom Đuricom, Anitom Mančić, Borisom Isakovićem i Igorom Martinovićem koji su mi mnogo pomogli. Film je u završnoj fazi montaže. Iako bih u budućnosti želeo da se bavim više filmskom režijom, jer mislim da ostavlja više prostora za pričanje priča, prijaju mi povremeni iskoraci iz stvarnosti kada se potpuno posvetim radu na nekoj pozorišnoj predstavi – kaže Pušić.
A. Isakov
[objavljeno: 10.01.2007.]
