Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme je najvredniji eksponat
Grad ne čine oni koji u gradu stanuju nego oni koji imaju građansku svest, a to se gradi najduže i najupornije
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića, sadašnji Muzej Republike Srpske osnovao je 1930. godine prvi ban Vrbaske banovine, Svetislav Tisa Milosavljević. Ban Milosavljević je u Banjaluci izgradio sve što je i danas reprezentativno i što je otvorilo njene vizure kao evropskog grada, kazala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na početku razgovora za „Politiku” direktorka Muzeja RS Nada Puvačić.
Kakav je istorijski hod Muzeja RS?
Za 82 godine Muzej RS je promenio pet društvenih sistema i sedam adresa. On je kompleksna ustanova sa stalnom izložbenom postavkom, od paleolita do savremenog doba – odeljenjima arheologije, istorije, prirode, etnologije i istorije umetnosti. Čuvamo dokaze vremena i ljudi koji su ga gradili stručnošću i profesionalnošću. Ali pre svega čuvamo tradiciju koja je temelj našeg nacionalnog identiteta.
Sa više od 30.000 predmeta, stalnom postavkom, redovnim tematskim izložbama kustosa, gostujućim izložbama, radionicama, tradicionalnim manifestacijama uspeli smo da pozicioniramo Muzej RS u red najznačajnijih kulturnih ustanova na zapadnom Balkanu.
Koliki je značaj muzeja za RS i Bosnu i Hercegovinu?
Njegov značaj je ogroman za RS jer je u izvesnom smislu i atribut njene državnosti. On je centralna ustanova zaštite pokretnih kulturnih dobara i temelj za razvoj svesti o postojanju i trajanju. Stara dama Evropa šetkala se banjalučkom Gospodskom ulicom na razmeđu 19. i 20. veka. Svedoci odlaze ali ostaju knjige, predmeti, zapisana sećanja koja čuvamo. Po definiciji mi smo sećanje naroda, prozor u prošlost i prozor u budućnost. Neverovatno je koliko je bila visoka svest naroda da izgradi svoj muzej. Narod je možda tada bio manje prosvećen i obrazovan ali je imao bolji sistem vrednosti i nepogrešivo radio u korist nacionalnog i kulturnog programa zajednice.
Koje zbirke imate i koje su najvrednije?
Imamo pet odeljenja sa zbirkama arheologije, etnologije istorije, prirodnjačkog odeljenja i istorije umetnosti. Kao direktor i domaćin kuće govorim da ne postoji najvredniji ili najznačajniji muzejski predmet. U celini to je porodica vrednih eksponata i dokaza vremena. U muzejima je najvredniji eksponat upravo vreme. Često, kao profesor književnosti citiram antologijsko Kočićevo pitanje starca iz pripovetke „U mećavi”: „Ideš li rode”, jer nas tako snažno opominje kuda idemo, kuda se krećemo i nećemo li zalutati.
Novim pristupom „Otvorenog muzeja' u proteklim godinama uradili smo više od 120 manifestacija, otvorili se potpuno prema javnosti, povećali posetu, postali centar dešavanja i stekli argumente za podršku Ministarstva prosvete i kulture.
Kako gradite muzej?
Ne može samo novac graditi grad i njegovu kulturu. Jer, grad gradom čine ljudi koji ga čuvaju a ne razaraju. Grad ne čine oni koji u gradu stanuju nego oni koji imaju građansku svest a to se gradi najduže i najupornije. Zato glasam da se zaštiti svaka ploča, svaka kuća, svaka ličnost jer ako zaboravimo junake, umetnike i graditelje, ako svet od nas počinje sutra će i nas zaboraviti, a to je zaista najteži kraj. Uvek ističem svoje saznanje: „I mi smo nečija prošlost, koju će neko sutra proučavati.”
Šta se promenilo vašim dolaskom na mesto direktora?
Moj cilj po dolasku na mesto direktora bio je vratiti dostojanstvo, ubediti javnost da je to najznačajnija kulturna institucija, podići opštu svest o njenom značaju i podići svest zaposlenih o značaju posla koji rade. To je ogromna odgovornost. Sa agilnom Pedagoškom službom, sa osmišljenim kampanjama, odličnim katalozima izložbi, krasnim izložbama etnologije, istorije, istorije umetnosti, numizmatičkom zbirkom, slikama Špire Bocarića, izložbama prirodnjačkog odeljenja, arheološkim nakitom... gostovali smo u Budvi, Novom Sadu, Beogradu, Sarajevu, Zenici, Trebinju, Bijeljini, Srebrenici, Zvorniku...
Jeste li uneli neke novine u rad Muzeja RS?
Uz veliku pomoć švedske organizacije Kulturna baština bez granica afirmisali smo na polju kulture psihosocijalni program za decu sa posebnim potrebama. Na susretu 12 muzeja u Geteborgu program muzejske Pedagoške službe proglašen je najboljim, a rad s decom s posebnim potrebama ističe se kao najbolji primer. Arheolozi rade sa arheolozima iz Kembridža na velikim projektima.
Da li ste počeli reviziju muzejske građe?
Počeli smo reviziju muzejske građe, prvo bibliotečkog fonda jer naša mala specijalizovana biblioteka poseduje izuzetne primerke knjiga. Naša najstarija knjiga su izvodi iz Plutarhovih paralelnih biografija iz 1597. godine. Raritet je rukopis Persijsko-turskog rečnika... Ističem knjige jer one imaju datovano vreme i kako rekoh ono je najvredniji eksponat u muzeju. Od kostiju mamuta, arheološkog nakita na kojem leže milenijumi, do velike i prve izložbe na ovim prostorima o Jasenovcu, eksponata savremenog slikarstva i građanske Banjaluke iz doba Vrbaske banovine. Ovaj muzej daje veliku i kvalitetnu sliku vremena iza nas.
Boro Marić
objavljeno: 15.05.2012.
