Izvor: Blic, 16.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vredni Kikinđanin
Vredni Kikinđanin
Dušan Dejanac (57) nije držao ruke u džepovima, već je zasukao rukave, udubio se u prošlost, naoštrio olovku i nedavno štampao kod Istorijsko-zavičajnog društva 'Kinđa' prvi Leksikon poznatih Kikinđana. Kikinđane švotaju (u prevodu zadirkuju) pošalicom: 'Popneš se na ludaju u vidiš Kikindu'. Hoće da kažu da je Severni Banat ravan. Još više pomaže da se popneš na maločas pomenutu Kinđu, uzvišicu od nekoliko metara (da li je možda reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o avarskoj humki), među plodnim njivama na par kilometar od Kikinde.
Valjda ovo niko neće shvatiti kao sukob interesa što pišem o mojoj rodnoj varoši. Osim toga, nisam obuhvaćen ovim leksikonom. Nisam ispunio jedan od uslova, a to je da više nisam među živima. Ali je zato obuhvaćen moj otac Milivoj Ćirilov (1987-1974). A to je njegova, a ne moja zasluga. 'Zbog izraženog srpskog patriotizma kao đak izbačen iz škole (za vreme Austrougarske)... Ogroman je doprinos Ć. razvoju Sokolskog društva, u to vreme jednom od najboljih u Jugoslaviji.'
Autor leksikona setio se nečeg veoma dobrog za ovu vrstu lokalnih leksikona. Poređao je Kikinđane po godinama rođenja. Čitajući redom jedinice, oko petsto biografija, dobija se slika pojedinih razdoblja, bolja nego preko nekih suvih stranica istorije. Opisani su učesnici u istoriji grada, čime su se istakli, šta je tog trenutka bilo važno za Kikindu. Kada čitam o onima koje pamtim, a mogli su mi biti dede, majke i očevi, vidim da su se najviše bavili patriotskom delatnošću, sokolstvom, politikom u državnoj službi ili ilegalom pre i posle rata, ženskim udruženjima, dobrotvorstvom i sportom.
Čujem da se Dušan Dejanac već priprema leksikon živih poznatih Kikinđana. Dakle, radi još jedan posao koji inače rade celi instituti. Naravno da će Kikinđanima smatrati, kao i svom prvom leksikonu, ne samo one rođene u tom severnobanatskom gradu već i one koji su u njemu živeli i doprineli njegovom razvoju.
