Izvor: Politika, Tanjug, 07.Dec.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratite ukradene slike
Na sajtu MUP-a nalazi se 55 slika koje su nestale iz Skupštine Srbije 5. oktobra, a Željko Mandić, rukovalac skupštinske imovine, uputio je apel da se one vrate u ovo zdanje
Od ukupno 90 dela, koliko je pre devet godina pokradeno kada su demonstranti 5. oktobra 2000. upaliu zgradu Savezne skupštine u Beogradu, vraćeno je do sada trideset pet slika a za preostalima se još traga.
Vrednost slika, ukradenih tom prilikom iz skupštinske umetničke kolekcije koja predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednu od najreprezentativnijih zbirki jugoslovenskog slikarstva 20. veka, tada je procenjena na 150.000 evra. Željko Mandić, rukovalac imovine Skupštine Srbije, putem Tanjuga uputio je prekjuče apel građanima da pomognu da se slike vrate, naglasivši da su neke od slika vraćene tokom proteklih godina i da niko nije snosio bilo kakvu odgovornost za ono što je „kao trofej” odneo, pa kasnije vratio parlamentu.
– U poslednjih nekoliko godina Skupštini su vraćene samo dve slike, dok su građani neposredno nakon 5. oktobra u proseku vraćali po jednu sliku na nekoliko meseci – rekao je Mandić Tanjugu, i istakao da je jedno vredno delo Dušana Radonjića iz 1936. pronađeno na beogradskom buvljaku. Građani su donosili slike u Narodni muzej na procenu ne znajući šta uzimaju.
U Dom Narodne skupštine je tako vraćeno najpoznatije delo „Pogled na kapelu Svete Petke u Šidu” Save Šumanovića, čuli smo od Mandića. Mnoge slike su po povratku u Skupštinu restaurirane, poput malog platna „Sneg u Šidu”, čiji je gornji sloj bio veoma oštećen i sad se nalazi u kabinetu predsednika parlamenta.
Da podsetimo da je iz nekadašnje bogate zbirke, koja je tada brojala oko 150 vrednih umetničkih dela, 5. oktobra 2000. ukradeno ili uništeno u požaru oko 90 slika.Tada su nestala remek-delaslavnih umetnika poput Petra Lubarde, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Mila Milunovića i drugih velikana srpske umetnosti. U sveopštoj obesti, rad Stojana Aralice je jednostavno pocepan i ostavljen na podu, dok je jedan od Lubardinih radova plivao u vodi.Kompletna zbirka bila je na sreću 1999. popisana i fotografisana kada je pripremana njena restauracija, a posle 2000. nasajtu MUP-a Srbije postavljene su reprodukcije svih nestalih dela za kojima policija traga, dok je slučajdostavljen i Interpolu.
Nekima od onih koji su krali umetnine, u noći između 5. i 6. oktobra u Skupštini, proradila je savest, jer su tada naši poznati kustosi takođe apelovali da se slike vrate. Za godinu dana od krađe vraćen je priličan broj slika. Tako su za Novu 2005. ostavljene četiri slike, oštećene i umotane u rolnu, na portirnici Narodnog muzeja. Bila su to dela Koste Hakmana, Ljube Ivanovića, potom pejzaži Petra Lubarde „Predeo iz Crne Gore” i Atanasija Popovića „Trg u Dubrovniku”. Svojevremeno se jedna slika Milana Konjovića pojavila na aukciji u našoj zemlji, ali je ubrzo vraćena u Skupštinu. Događalo se da neka od ukradenih dela stignu na procenu autentičnosti i do Narodnog muzeja, ali je tadašnji kustos Nikola Kusovac odmah reagovao i slika se našla tamo gde joj je mesto. Skupština je čak svojevremeno apelovala na savest ljubitelja umetnosti koji poseduju ukradena dela iz skupštinske zbirke da ih vrate.
– Bio sam živo angažovan posle 5. oktobra i upućivao sam apel da se dela koja su odneta iz Skupštine vrate i da ćemo amnestirati one koji ih vrate u roku od mesec dana. Govorio sam tada ljudima da ako primete da slika miriše na dim ili ima čađ, odmah donesu sliku u Skupštinu. Tako je vraćeno desetak slika. Jednog Savu Šumanovića doneli su kod mene pre dve, tri godine i sa koleginicom Ljubicom Miljković uspeli smo da tu sliku vratimo tamo gde pripada. Neki ostaci od tih 55 slika koje se nalaze na spisku nestalih nalaze se verovatno u Skupštini, mislim pre svega na delove slika koji su pocepani, oštećeni požarom ili potopljeni u vodi. Oni bi možda mogli da se identifikuju. Pretpostavljam da su službe u Skupštini to uradile i sravnile stanje na osnovu ranijih spiskova – rekao je Kusovac.
Na sajtu MUP-a Srbije danas se može pronaći spisak od 55 dela koja još nisu pronađena. O tome da li se ovim delima može ući u trag, odgovor u MUP-u Srbije nismo mogli da dobijemo u toku jučerašnjeg dana. Naime, po proceduri, „Politika” mora da uputi zvanično zahtev da bi se odredio sagovornik koji će biti kompetentan da nam saopšti podatke dokle se stiglo u istrazi ukradenih slika nakon devet godina.
B. Lijeskić
-------------------------------------------
Krađa ne zastareva
Istoričarka umetnosti Ljubica Miljković, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, kaže da je mala prednost u ovom slučaju to što su sve slike snimljene i nalaze se na sajtu MUP-a Srbije. Ipak, po rečima Ljubice Miljković, krađa ne zastareva. Dakle, ako je neko ukrao neko vredno delo, onda ono može i kroz 100 godina da se pojavi u nečijem vlasništvu ili na tržištu. Valja ga prepoznati, ukoliko se nađe neko ko će kroz generacije da pamti da je njegovo poreklo sumnjivo. Dodatni problem sa ukradenim umetničkim delima iz Savezne skupštine 5. oktobra jeste i taj što je moguće da čame u lošim uslovima i da zbog toga propadaju.
M. Đ.
--------------------------------------------
Objaviti katalog sa ukradenim slikama
Marko Popović, arheolog i jedan od rukovodilaca radova na obnovi skupštinskog zdanja od 2001. do 2004. godine, kaže da je tada postojala namera da se baš u „Politici” objavi specijalni dodatak u kome bi bile publikovane ukradene slike, kako bi ih građani lakše prepoznavali, ukoliko ih vide u nečijem stanu, na buvljoj pijaci i slično. Jer, kaže Popović, neko može iz neznanja da kupi delo sumnjivog porekla.
„Na žalost, tada nije postojala jasna politička volja da se javnosti na ovaj način predstave ukradene slike. I sam sam u jednoj antikvarnici u centru grada našao jednu stolicu koja je tada ukradena iz zgrade Skupštine”.
Za četiri godine posle 5. oktobra, sve pronađene slike i mobilijar su restaurisani i vraćeni u prethodnu funkciju.
M. Đ.
[objavljeno: 08/12/2009]
