Izvor: Politika, 30.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćanje kulturnog dobra
Srpsko-hrvatska komisija za povraćaj umetničkih dela od 2003. godine uspešno radi na poboljšanju odnosa između dve države
Mešovita međudržavna srpsko-hrvatska komisija za povraćaj kulturnih dobara, koja je nedavno vratila 33 ikone crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Dalju, od 2003. godine, kada je nastala, na svoj način pokušava da doprinese uspostavljanju boljih odnosa dve države – tako što slike, ikone i umetnička dela vraća crkvama i vlasnicima u Hrvatskoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Konstruktivna saradnja između dve zemlje počela je još 2001. godine, kada su obnovljeni diplomatski odnosi između Srbije i Hrvatske; od tada je preko 30.000 umetničkih dela vraćeno Republici Hrvatskoj.
Među nedavno vraćenim delima su i dve ikone-slike na platnu na kojima su sveti Nikola i sveti Prokopije i koje su ponovo u rukama vlasnika, porodice Paunović iz Vukovara.
Mnoga od tih dela sačuvana su jedino zahvaljujući požrtvovanim kustosima i stručnjacima iz muzeja koji su u jeku ratnih dejstava od 1991. do 1995. godine iznosili umetnička dela iz Hrvatske u Srbiju sa mišlju da će i to proći, a da će kulturna dobra biti vraćena gde im je i mesto, u crkve, muzeje i vlasnicima.
Prema rečima Borislava Šurdića, člana Komisije za povraćaj kulturnih dobara pri Ministarstvu kulture Srbije, mnoge ljude koji su iznosili dela iz zaraćenih područja hrvatska strana je optuživala kao ratne kriminalce. Vremenom se ispostavilo da su oni svojom akcijom, u stvari, spasili veliki broj kulturnih dobara.
Mnoga umetnička dela preneta su 1991. godine iz Vukovara kada je nad njim kontrolu uspostavila Jugoslovenska narodna armija, a zatim i 1995. godine u toku vojne operacije „Oluja” i egzodusa Srba iz Hrvatske.
– Predmeti iz vukovarskih muzeja sačuvani su u raznim muzejima u Srbiji, najvećim delom u muzeju Vojvodine i Muzeju Novog Sada – kaže Šurdić.
Naš sagovornik ističe da Hrvatska potražuje veći broj predmeta od onih koji su evakuisani i sačuvani u Srbiji. Međutim, mnoge slike i skulpture su propale i uništene, a neke su i ukradene.
– Prema dogovoru, naša strana je prihvatila obavezu da restaurira umetnička dela, a Hrvatska treba da obezbedi uslove za čuvanje, prostorne, klimatske, bezbednosne, i da ih stavi u funkciju. Nastojimo da ikone vratimo u crkvu, gde im je i mesto. Samo tamo gde stvarno ne postoje uslovi, recimo u mestima gde su crkve potpuno uništene, u nenaseljenim prostorima, prihvatamo da dela budu ostavljena u nekoj vrsti riznice – ističe Šurdić.
U Vukovar su hrabro odlazili i naši stručnjaci iz muzeja, zajedno sa vojskom, pravili popise, iznosili dela i zatim obaveštavali Međunarodnu zajednicu.
– Srpska strana je uredno o tome obaveštavala nadležne u Međunarodnoj zajednici, a Hrvatska je tada govorila da je to krađa, uzurpacija. Naprotiv, to je bio veliki poduhvat. Dolazile su kasnije i međunarodne komisije, među njima, 1995. godine i izasFlanik Uneska Krištof fon Inhof. On je napravio odličan, balansiran stručni izveštaj u kojem je opisao stanje kulturnog nasleđa u ratom zahvaćenim delovima u Hrvatskoj, bez obzira na to da li je katoličko ili pravoslavno. On je bio naučnik, uradio je to kao nepristrasni posmatrač. Tako je posredno odao priznanje srpskim stručnjacima. Njegov izveštaj nam je pomogao da se, posle delimičnog ukidanja sankcija Srbiji, naše kulturne institucije brže integrišu u međunarodnoj razmeni – kaže Šurdić.
– Izuzetno je značajno da se preživela dela sa obe strane čuvaju i pomognu u uspostavljanju normalnih kulturnih, političkih i ljudskih odnosa. Restituciju treba sagledavati i u svetlu povratka srpskog naroda u Hrvatsku. Ne možete vraćati stanovništvo koje nema kulturnu instituciju u svom mestu, to su materijalni dokazi njihovog postojanja – objašnjava naš sagovornik.
Posao koji radi komisija teče sasvim korektno, jer je svima stalo da se uspostave normalni odnosi.
– Briga za ta dobra regulisana je zakonom i međunarodnim standardima i sporazumima Republike Hrvatske, bez obzira na to da li su ona pravoslavna ili katolička. Nasleđe je nadnacionalno – ističe Šurdić.
Komisija planira da na proleće poseti manastire Krupu i Krku, kao i crkvu Svetog Ilije u Zadru, i proveri uslove za sledeću tranšu umetnina koje se trenutno konzerviraju.
– Konzervacija i restauracija su ogroman posao i toliko ima dela da sledećih 15 godina nećemo moći da ih restauriramo. Nedavno smo razgovarali o tome da pozovemo inostrane vrhunske stručnjake u pomoć. Hrvatska već radi s Ukrajincima. Nije samo problem u novcu, nego i u nedovoljnom broju stručnjaka za ove poslove, kako na našoj tako i na hrvatskoj strani – objašnjava Šurdić.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, Šurdić ističe da nije bilo organizovane evakuacije. U Bosni je rat vođen tako da nije mogla da se organizuje evakuacija kulturnih dobara ni sa jedne strane. Nije bilo strane koja bi poštovala međunarodne konvencije.
– Ratovi uvek donose destrukciju i pljačku kulturnih dobara. Pogledajte šta se desilo u Iraku nakon ulaska američkih trupa u Bagdad.
To je bila strahovita pljačka. Zato, s pravom, mogu da kažem da rad Mešovite komisije ima civilizacijsku funkciju – zaključuje Šurdić.
--------------------------------------------------------
Briga i o ukradenom blagu
Komisija se bavi i ukradenim delima. Nedavno je, kaže Šurdić, otkrivena slika „Sakra familija”, ukradena iz franjevačkog samostana u blizini Dubrovnika. Jedan građanin je pokušao da je prenese preko naše granice. Obaveštena je policija, a zatim i Interpol i hrvatska strana.
– Ona je nestala na teritoriji gde su bili rezervisti iz Crne Gore. Vratićemo je, iako se nije našla na hrvatskom spisku potraživanih dela upućenom Srbiji. To je naša obaveza, propisana međunarodnim konvencijama. Isto bi bilo i sa slikom koja je stigla iz Iraka – objašnjava Šurdić.
Stanko Stamenković
[objavljeno: 01/12/2008]
.jpg)
