Izvor: Politika, 26.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volim festivale poezije
Samo zahvaljujući festivalima upoznala sam sjajne pesnike za koje do tog vremena nisam čula, kaže češka pesnikinja
INTERVJU
LENKA DANJHELOVA
Češka pesnikinja, prozaistkinja, novinarka, slikarka i prevoditeljka Lenka Danjhelova bila je, početkom decembra, jedan od najznačajnijih gostiju Prvog beogradskog festivala poezije u organizaciji Trećeg trga. Rođena je 1973. u Krnovu. Studirala je filologiju. Prevodi s poljskog, italijanskog i francuskog. I, najvažnije: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sarađuje s piscima svoje generacije i časopisima u Češkoj i susednim zemljama. Najznačajniji vid te saradnje je njen rad u međunarodnom časopisu "Poboča" ("Bočna linija"), čije je sedište u poljskom gradu Vjencborku koji, pored poljskog, izlazi i na jezicima srednje, istočne i južne Evrope, između ostalih na srpskom. Osim uređivanja časopisa bavi se organizacijom Festivala poezije mladih, na kome su pre tri godine učestvovali i pesnici Trećeg trga.
Kao plod te saradnje u prevodu Biserke Rajčić pesme Lenke Danjhelove su objavljene u Trećem trgu, Pismu i Kovinama. Treći trg ima u planu da objavi izbor iz njene celokupne poezije.
Šta mislite o smislu udruživanja stvaralaca najmlađe generacije pisaca srednjoevropskog, istočnoevropskog i južnoevropskog prostora?
Mladi u pomenutim zemljama u vreme tzv. tranzicije uglavnom nemaju mogućnost da putuju, pre svega zbog siromaštva. Samim tim nemaju mogućnost da se sreću sa svojim vršnjacima, razmenjuju misli, čitaju ono što se stvara u drugim sredinama. Iz tog razloga jedna grupa pisaca, pre svega pesnika iz više zemalja, osnovala je časopis "Poboča" i Festival poezije mladih u Vjencborku. Već prvi brojevi časopisa na različitim jezicima pokazali su da je tako nešto potrebno. U početku smo objavljivali samo poeziju pesnika rođenih 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Sada i starijih, koji stvaraju u ovom trenutku. Jer, mladi se na nekog nadovezuju, nisu bez osnova. I to se ne sme izgubiti iz vida.
Što se festivala poezije mladih tiče, još uvek na njemu učestvuju mlađi stvaraoci iz različitih oblasti i njihov rad se odvija u vidu tematskih radionica. Međutim, najvažnije je da se poezija koju govore ili čitaju kasnije objavljuje u časopisu koji je još uvek u digitalnoj formi. Voleli bismo da izlazi i u knjižnoj, kao što to od izvesnog vremena čini Treći trg.
Da li se zahvaljujući saradnji sa Trećim trgom situacija u pogledu informisanosti o mladoj srpskoj poeziji u pomenutim zemljama poboljšala?
Naravno da jeste, ali nedovoljno. Stvar mnogo bolje stoji sa slovenačkom, jer imamo nekoliko izvrsnih slovenista kojima slovenačka država pomaže materijalno da predstave upravo stvaralaštvo mladih Slovenaca. Vaša to ne radi. Postoji veoma mali broj prevodilaca vaše poezije uopšte na svim slovenskim i drugim jezicima. I mali broj poznavalaca vaše književnosti mlade generacije uopšte, pogotovu od raspada Jugoslavije, kada se na katedrama slavistike predaju odvojeno hrvatski i srpski. I Hrvati više ulažu u plasman stvaralaštva svojih mladih pisaca. Daju stipendije studentima hrvatskog i prevodiocima. Omogućuju im da borave na letnjim školama koje su odlično organizovane. Tako da mnogi između studiranja srpskog i hrvatskog biraju ovaj drugi. Takođe je bitno da im kasnije šalju časopise i knjige, bez kojih je nemoguće pratiti neku književnost i baviti se njom. I vi biste, tj. vaše Ministarstvo kulture, morali više da se angažujete konkretno, da pridobijate mlade prevodioce.
Kako stvar stoji s prevođenjem srpske poezije najmlađe generacije u Češkoj?
Veoma slabo. Imamo dosta veoma dobrih prevodilaca sa srpskog, međutim oni se ne bave generacijama pesnika rođenih 60-ih, 70-ih i 80-ih godina. Ja poznajem dvoje i mislim da ću ih, zahvaljujući materijalima koje sam prikupila tokom tri dana boravka u Beogradu, pridobiti za to. Jer, sve je u organizaciji.
Urednici "Poboča" i organizatori Festivala poezije mladih uglavnom rade volonterski; međutim, na kraju im se taj rad isplati. Upoznali su kolege iz drugih sredina koje bez toga nikada ne bi imali prilike da upoznaju. Zahvaljujući poznanstvima prevođeni su. Pozivani su na slične festivale, kao što je, recimo, Prvi beogradski festival poezije u organizaciji Trećeg trga. Dovoljno je da na takav festival dođe jedan pesnik koji će o svom boravku i susretima upoznati svoje prijatelje i kolege, pa da ih zainteresuje da se i oni uključe, lično ili sa svojim stvaralaštvom. Jer, kako sam rekla u odgovoru na anketu Prvog beogradskog festivala poezije: "Glavni gosti festivala nisu stvaraoci već stvaralaštvo - u datom slučaju poezija. Da ne bi zvučalo patetično, smesta dodajem da poeziju smatram sredstvom komunikacije koja ima nadvremensku vrednost i da je treba sačuvati u njenim pojedinačnim vidovima"...
Da li u činjenici da je na svim festivalima tokom poslednje decenije engleski jezik - jezik komunikacije, i da se celokupna poezija prevodi na engleski, vidiš opasnost?
Iako nam je jezik komunikacije uglavnom engleski, mada sam zbog ulaska u redakciju "Poboča" naučila poljski, poeziju pojedinih zemalja i naroda objavljujemo u originalu i prevodu na druge jezike regiona, jer smatramo da je zvukovna strana poezije veoma značajna za njeno postojanje i da je u velikom procentu upravo ona neprevodiva, ono što se u prevodu najviše gubi. Zbog toga je bitno da se na festivalima pored prevoda čuje i u originalu.
Festivali, dakle, imaju smisla?
Da. Samo zahvaljujući festivalima upoznala sam sjajne pesnike za koje do tog vremena nisam čula, iako su oni, kako se kasnije ispostavilo, za mene od ključnog značaja. Takođe, osećam veliku potrebu da učestvujem u prenošenju onoga što su meni lično dali daljim potencijalnim primaocima. Radujem se kada mi to pođe za rukom, deleći doživljaje, koliko se takvi mogu deliti.
Protivnik sam festivala nalik na sajmove poezije na kojima su u prvom planu poznati pesnici, a ostali su zapostavljeni. To je, po meni, povezano sa pojavom "amerikanizacije poezije" koja se sastoji u nametanju određenog stila pisanja, "jezika" koji je našoj kulturi stran, gubljenju originalnosti. Jer, ako se piše s mišlju o tome da se na taj način uključujemo u nekakve šire okvire, to veoma brzo vodi stereotipiji, gubljenju identiteta, onoga što je suština stvaranja. Iako je novac neophodan za život, u našem delu sveta još uvek ne živimo od objavljivanja poezije, učešća na pesničkim festivalima ili plaćenih književnih večeri. I pored niza rđavih stvari kojima se odlikujemo, sačuvali smo neke dobre osobine, recimo da je razmena duhovnih dobara jedna od najvećih vrednosti.
Biserka Rajčić
[objavljeno: 26.12.2007.]
