Izvor: Glas javnosti, 06.Dec.2009, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volim da pozitivno mislim
Svetsko praizvođenje opere "Mandragola", koju je po istoimenoj renesansnoj komediji Nikole Makijavelija komponovao Ivan Jevtić, biće održano 16. decembra na Velikoj sceni zemunskog "Madlenijanuma" u postavci jednog od najznačajnijih reditelja sa eks jugoslovenskih prostora Slobodana Unkovskog. Orkestrom će dirigovati Vesna Šouc-Tričković, scenografiju je uradila Meta Hočevar iz Slovenije, kostime Angelina Atlagić, scenski pokret Dimitris Sotiriou, a u velikom ansamblu nalaze se Snežana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Savičić-Sekulić, Miodrag Miša Jovanović, Vladimir Andrić, Tanja Obrenović, Saša Štulić, Nenad Jakovljević... U intervjuu za Glas Unkovski kaže da je veoma srećan što mu se napokon ukazala prilika, da posle dužeg vremenskog perioda, postavi jedan operski komad.
- Poslednja i, sticajem okolnosti, jedina opera koju sam do sada režirao bio je "Manon" Žila Mesnea čiju sam postavku, pre mnogo godina, uradio u Novom Sadu. Bilo je to jedno divno iskustvo. Želeo sam da se ponovi i, eto, prilika se ukazala tek sada. Nastojaću da se u budućnosti malo više posvetim operi koja mi se, kao forma, veoma dopada. Uzbuđuje me taj spoj više umetničkih aspekata i naravno muzička struktura.
Šta čuveni Makijavelijev komad dobija, a šta gubi operskom inscenacijom?
- On je, naravno, osnova za razvoj opere i svakako da su njegovi dijalozi važni za nastanak ovog dela, ali, ipak, ne u tolikoj meri. Muzika je ta koja određuje logiku i strukturu cele materije i u tom smislu ova predstava ne može da bude komična kao što je slučaj sa tom izvornom Makijavelijevom pričom. U tome je, uglavnom, osnovna razlika, iako, naravno, samo delo neće biti lišeno tih komičnih, duhovitih elemenata.
Očekivanja "Madlenijanuma" su ogromna, s obzirom na činjenicu da je u pitanju svetsko praizvođenje. Da li je u takvim uslovima, "pod pritiskom", teško stvarati i biti kreativan?
- Ne, jer sam tokom dosadašnje karijere radio mnoga praizvođenja. Ne smetaju mi takve okolnosti, mislim pozitivno i ne osećam nikakav pritisak iako ovde nije reč o dramskoj, već o operskoj predstavi i to na srpskom jeziku. Sve to može samo da mi predstavlja dodatni izazov, jer je opera kao forma veoma komplikovana za rad, a domaća opera prava retkost na našim scenama. Sa ekipom izvanrednih saradnika nastojim da uradim predstavu koja bi mogla da ostavi određeni trag i koja bi, na neki način, bila jedna vrsta katapulta za njena buduća izvođenja na svetskim operskim scenama.
Jedna od predstava sa vašim rediteljskim potpisom, koja je ostavila neizbrisiv trag u ovdašnjem teatru je "Bure baruta" po tekstu Dejana Dukovskog. Čini se da je ta drama, koju ste postavili 1995. godine u JDP, i dalje aktuelna iako je više nema na repertoaru?
- Ja sam veoma mnogo voleo tu predstavu i ona svakako predstavlja značajan deo mog rediteljskog rada u Beogradu. Bila je na repertoaru punih 11 godina, a gostovala je i na raznim festivalima u zemlji i inostranstvu. NJena postavka bila je dosta vezana za jednu društvenu klimu i neko stanje koje je vladalo tada i u tom smislu ona je ispunila svoj zadatak.
Mislite da su sada okolnosti znatno drugačije?
- Jesu. Mislim da se promenilo ne samo vreme, već i okolina i društvo. Međutim, u međuvremenu, neki događaji su, ipak, pokazali da bi, možda, ponovo mogli da se bavimo tim problemom.
Narode na Balkanu spaja kultura, ali i ružne stvari koje činimo jedni drugima vekovima. Deo tog "zajedništva", upravo je i nasilje, kao jedna od osnovnih tema tog komada?
- Ja volim da mislim pozitivno i u tom smislu nadam se da će se Balkan napokon izvući iz te crne rupe i tog haosa koji ga okružuje. Naravno, to ne ide lagano i takve stvari ne mogu da se dese preko noći. Za to je potrebno više godina. Vidljivo je da se neke stvari menjaju, a to je već jedan pozitivan signal koji nas upućuje na to da je Balkan na putu da se oslobodi nekih od svojih "najboljih tradicija" kao što su nasilje, haos, destrukcija...
