Izvor: Blic, 12.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volim da izvučem lepšu stranu čoveka
Volim da izvučem lepšu stranu čoveka
Ana Đak (26), fotograf, pozitivno luta između misli i izraza, između onoga što može i onoga što želi. Ipak, već na samom početku karijere, dve ljubavi objedinjuju njeno buduće delo. Ljubav prema ljudskom telu i lepoti iznutra i spolja. Do sada je više puta nagrađivana: između ostalog za fotografije 'Lutka' i 'Ti bi meni da okreneš leđa'. Nedavno je u Grčkoj otkrila da su kolege baš njen snimak stavile na naslovnu stranu svog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (grčkog) časopisa 'Foto'. Zašto fotografiše portrete, 'slika' aktove, voli priču u fotografiji, traga za romantičnom atmosferom, i čemu se nada kao pripadnik najmlađe generacije beogradske foto-scene, priča po povratku iz Atine gde je bila u poseti 'Laica akademiji' zajedno sa svojim kolegama iz Beograda …
Za romantičnu i sentimentalnu atmosferu koristim filtere. Ili tražim da mi se u toku izrade na crno belu fotografiju na primer ubaci plavi ton. Najčešće snimam svoje prijatelje jer mi je najlakše da sa njima ostvarim komunikaciju.
Zbog čega je važna komunikacija između fotografa i modela?
Priprema je neophodna radi opuštanja i modela i mene. Prvih pola sata uglavnom bude napeto. U tom smislu nema razlike između portreta i aktova.
A između ženskog i muškog akta?
Retko radim muški akt, a i tada on poseduje ženstvenost. Da li ja još nisam otkrila šta je muževnost, ili su muškarci mahom ženstveni još ne znam.
Da li morate ubeđivati modele da se skinu?
Nikog ne prisiljavam. Znam kome mogu to da predložim.
Među vašim dosadašnjim radovima dominiraju ljudski likovi: portreti i aktovi. Šta vas njima privlači?
Volim ljude. Ponekad dobijem želju da krenem ulicom i snimam. Desi se i to, ali taj negativ po pravilu ostane u frižideru, i propadne. Kad vidim scenu koja je meni lepa, imam utisak da bih je fotoaparatom uništila.
U čemu je onda razlika između snimanja modela i prizora?
Prvo je studioznije. Drugo je puko posmatranje izlaska ili zalaska Sunca, ili ptice koju u letu ne mogu ni da stignem da 'uhvatim'.
Snimate li samu sebe?
Retko, jer mislima da nisam fotogenična.
Kažete da volite priču u aktu. Kako do nje dolazite?
Nekad napravim skicu unapred, a nekad me devojka sama inspiriše. Na primer, ova (na fotografiji) uopšte ne svira saksofon, ali je baš ta 'priča' legla.
Tragajući za 'pričom', zar vas ulica ne izaziva?
Ponekad nešto zabeležim na protestima. Čini mi se da nemam nerv za reportažnog fotografa. I u toku rata sam uhvatila sebe da snimam aktove, i to veoma poetične. Bilo mi je neprijatno zbog toga, pa sam ih sklonila da ih niko ne vidi.
Ulepšavate li život oko vas?
Volim da izvučem lepšu stranu čoveka. Šta više, ono što se modelu sviđa. Uostalom, svako voli da je lep! Toliko nam je sve mračno u životu, da ne mislim da nam to treba i u umetnosti.
Bavljenje fotografijom je skupo, kažete da, iako ste zaposleni u štampariji kao dizajner, jedva izlazite na kraj. Gde je tu motiv za umetnički rad?
U sebi. Nikad nisam dobila ni kutiju papira kao nagrađeni autor. Uslovi našeg života su mizerni, ali, valjda neće večno biti takvi.
Izložbi ima, ali ne donose novac, časopisa za umetničku fotografiju nema… Čemu se nadate?
Da će me ipak jednog dana zatrpati fotografskim poslovima.
Utisci iz Atine…
Mi imamo sjajne fotografe. Impresivno deluje ono što se kod nas dešava na foto-sceni. Iako naši uslovi rada nisu ni blizu njihovim, nama ne nedostaje kreativnosti. O tehničkoj opremljenosti i obuci neću ni da govorim. Ne možemo se porediti.
Da li su vam Grci nudili da za njih radite?
Ne. Održali su nam divan govor tipa 'da treba čvrsto da se držimo, da ostanemo u svojoj zemlji i budemo patriote'. M. Marjanović
