Izvor: Politika, 11.Sep.2012, 00:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Volim da gledaocu serviram probleme

Glumac se kod pojedinih autora tretira kao vrsta teroriste, neko ko može da slomi društveni mir

Italijanski reditelj Romeo Kasteluči je gost Beograda. Ovaj smeli, provokativni umetnik otvoriće sutra uveče 46. Bitef, kako su proteklih dana i najavili organizatori najvećeg domaćeg pozorišnog skupa. Romeo Kastelučija  zatekli smo juče u poslepodnevnim satima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu uoči probe predstave „Pastorov crni veo” u izvođenju italijanske trupe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Societas Raffaello Senzio” iz Ćezane koja će, ujedno biti izvedena neposredno posle otvaranja 46. Bitefa.

Festivalska publika sigurno pamti ovog intrigantnog umetnika sa 41. Bitefa kada je poklonike pozorišne umetnosti iznenadio, kako su mnogi okarakterisali, šokantnom i surovom predstavom „Brisel # 4” koja je donekle zbunila domaću publiku.

Ovoga puta Kasteluči dolazi na svojom najnovijom predstavom „Pastorov crni veo” koja na Bitef stiže odmah posle premijernog prikazivanja na ovogodišnjem Avinjonskom festivalu.

Kako doživljavate, komentarišete ponovni poziv da budete u zvaničnoj selekciji 46. Bitefa?

Bio sam jako, jako srećan i uzbuđen jer je Bitef festival koji ima svoje visoko mesto na mapi svetskih pozorišnih festivala. Iz Beograda uvek nosim lepa iskustva ne samo sa festivala, već i kroz kontakte sa publikom. Poslednji put kada smo tu bili, dobro se sećam, doživeli smo zanimljive, pametne, strasne diskusije posle odgledane predstave „Brisel # 4”. Na žalost pre pet godina u Beogradu smo boravili nekoliko dana, ali kakav je grad, ritam, poetika nismo mogli da osetimo. Primetili smo umetničku tenziju, napetost, ali to nije neka procena jer je to samo prva slika. Svakako sam radoznao da bolje upoznam Beograd.

Predstava „Pastorov crni veo” inspirisana je freskom koju je Rotko naslikao za njujorški restoran „The Four Seasons”. Koji su motivi nastanka ove predstave?

Predstava „Pastorov crni veo” je sasvim drugačija od svih ostvarenja koja sam do sada režirao. Sadržaj je, čini me se drugačiji. U ovom komadu postoji izvesna potraga za lepotom. Predstava se bazira na odnosu primitivnih sila i neoklasične lepote. Mislim da je, čak, kada je u pitanju forma aktuelna predstava bliža klasičnoj ideji teatra. Naravno da ima nekih skrivenih zamki u odnosu na ono što vidimo. Jer ono što gledamo na prvi pogled, zapravo nikada nije ono što jeste, već uglavnom ukazuje na nešto drugo. Otvara druga vrata, e na tom novom čitanju gledalac treba da radi. Znači predstava ne sme da bude samo dekorativna, ilustrativna, već smela, provokativna. Volim da pred gledaoce serviram probleme, ali isto tako da u tom mom spektaklu nema odgovora. Rešenje ne nudim u samoj predstavi, već odgovor mora doći kao proizvod unutrašnjeg rada svakog gledaoca.

Prvi put radite i sa poetskim predloškom. Kakvo je to iskustvo?

Kao prvo desilo mi se iznenađenje. Šansa da pronađem neobičnu ideju radikalnosti. Glumac se kod pojedinih autora tretira kao vrsta teroriste, neko ko može da slomi društvene ugovore ili društveni mir. Upravo zato što je njegov zadatak da razbudi društvo. Tako da me je zaintrigirala ideja radikalnosti, a otkrio sam je u neoklasičnoj poeziji. Sve se čini lepim, savršenim , belim, ali kad se posle izvesnog vremena pogleda u dubinu značenja su neverovatna. Prevaziđe se poezija i stigne se do radikalizma, što ne znači da se krene na oružje, to ima drugu ideju odnosno poentu pobune, bitke kroz poeziju.

Važite za majstora neverbalnog pozorišta, odnosno umetnika van svih konvencija...

Da, znam za te kvalifikacije. Ono što jeste istina to je da imam problem sa tekstom. Ne sa rečima. Ako je različit, loš, nejasan tekst odmah je interpretacija drugačija. Smatram da smo u pozorištu taoci autora, tako da teatar nikako nije sledeća faza literature, književnosti. Pozorište je pozorište. Tekst treba pročitati na pravi način, približiti ga publici koja tačno zna da proceni šta je dobro, a šta loše.  

Pre pet godina, sećamo se, tvrdili ste da nada ne postoji. Da  umetnost generalno nije zainteresovana za nadu, odnosno da ni Vas uopšte ne zanima. Da li i dalje mislite tako?

Ne, ne ne, i dalje sam na toj liniji. Protiv sam reči nada, zato što je nada druga strana novčića na kojoj je beznađe. Kada smo bez nade tada se najviše nadamo. Treba se udaljiti od te mogućnosti beznađa. Nada i beznađe su u pozorištu izlišni. Razumem ljude koji su bez nade, ali u pozorištu to nije pravi put. Treba se boriti protiv beznađa i nade. Treba biti borac i istrajati na tom putu.

Na Bitefu je moguće prikazati radikalne stvari i izraze jer je to prilika za diskusiju o novom pozorišnom izrazu. Kojim putem ide savremeni teatar?

Imam dobru vest: postoji i rađa se svakim danom sve više i više novih pozorišnih pravaca. Mislim da u ovom trenutku ne postoji uloga za majstore, učitelje. Zato što se naša osetljivost, senzibilnost da pročitamo svet tako brzo menja da ne postoji mogućnost da se fiksiramo na samo jednu metodu. Tako da se i teatar danas mora, treba osloboditi predrasuda. Treba biti spreman da se reaguje iz nerva, iz ovog trenutka. Sve može da se desi u sekundi. Sledeće godine može sasvim drugi svet da postoji. Tako da su epohe postale jako skraćene. Možda je banalno tako nešto reći, ali to je očigledno. Mislim da je to razlog zbog kojeg moramo zaista biti nomadi.

Borka G. Trebješanin

objavljeno: 11.09.2012.

Nastavak na Politika...

B92: "Bitef i danas ima važnu ulogu"

Blic: Večeras počinje 46. Bitef

Akter: Otvoren 46. Bitef