Izvor: Danas, 29.Feb.2016, 11:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Voleo bih da snimim film u Srbiji

Beograd - Američki reditelj DŽon Mektirnan, koji je nakon obrazovanja na prestižnim školama - DŽulijardu i konzervatorijumu Američkog filmskog instituta, redefinisao žanr akcionih filmova, dobitnik je nagrade Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo. Ovo priznanje uručeno mu je na otvaranju 44. Festa, dok je njegov film "Lov na Crveni oktobar" prikazan u okviru programa Omaž laureatima u Jugoslovenskoj kinoteci. Ova institucija dodelila mu je i priznanje Zlatni pečat. Reditelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ostvarenja "Umri muški", "Predator", "Poslednji akcioni heroj", koji duže od decenije nije snimio film nakon što je njegov život počeo da liči na isti, kako kaže u razgovoru za Danas, voleo bi da se vrati sedmoj umetnosti baš u Srbiji.

                 



- Ne znam. Mislim da su to takvi filmovi koji su došli do publike tek godinama kasnije. To mi ne smeta. Ne smetaju mi tadašnje kritike. Kritike koje se pišu u trenutku kada film počinje da se prikazuje nemaju mnogo veze sa tim šta on znači 20 godina kasnije. U pravu ste. Nisam siguran da li je DŽon Ford nagrađivan za svoje vesterne u to vreme. On je govorio da nagrade i kritike predstavljaju društveno priznanje a ne umetničko. Ford je obično govorio da on samo snima vesterne, da ne može da se takmiči u okvirima društvenih priznanja jer je bio Irac. Ne znam kakve je kritike dobijao tada, ali nagrade koje je dobio nisu bile za njegove vesterne, iako je po njima danas najpoznatiji. Za to je kasnije dobijao nagrade za životno delo.

* Da li vi snimate samo akcione filmove, kao što je Ford "samo" snimao vesterne?

- On je govorio da se samo bavi zabavom. To i ja radim.

* Ali zabava nije jedino važna za vas. Rekli ste na konferenciji za novinare da vam novac nije motiv za snimanje filmove. Zapravo, neke projekte, poput "Patriotskih igara", odbili ste bez obzira na novac, jer vam se nije dopao način na koji su prikazani Irci. Koliko vam je važna politička pozadina filmova?

- Apsolutno. Svaki film je političan. Apsolutno svaki. Najbolje čemu možete da se nadate, u vreme kada sam ja najviše radio, jeste da su vaši filmovi nevini. Da nisu aktivno zli. Što je većina njih bila ili jeste danas. Zaista su zli. Cela kreacija američkog supermena koji nosi šest pušaka i ubija neku osobu koja potiče iz zemalja trećeg sveta - to je fantazija zla. Takve filmove je Gebels stvarao na stotine. Ja pokušavam da izbegnem takve filmove. Kada bi mi davali takve scenarije, ako sam imao ideju kako to da promenim, onda sam to i činio. Kao u filmu "Umri muški", negativci su u prvobitnom scenariju bili teroristi ali ja to nisam želeo da budu. Nisam želeo tu etiketu. To film stavlja u glupi zlonamerni svet. Tako su postali pljačkaši. Tako je cela stvar postala mnogo lakša. Zabavnija. Film je postavljen u neviniji svet. Filmovi koji su zli i ljuti i dolaze iz mračnog sveta su nesrećni. Mislim da su društveno neodgovorni. Mislim da je neodgovorno snimati ih. To je verovatno pogrešna reč, jer ljudi koji to čine ne rade to zato što su neodgovorni, već zato što su glupi i pohlepni.

* Zašto ste se vi okrenuli akcionim filmovima? Vaše obrazovanje je vodilo u drugom smeru - DŽulijard, Američki filmski institut... izučavali ste evropske filmove...

- To su bili filmovi koji su u to vreme mogli da budu snimljeni. Akcioni filmovi su bili vesterni 80-ih i 90-ih. Mene je zanimao samo komercijalni film. Nisam želeo da budem umetnik.

* Šta mislite o savremenom akcionom filmu? Vi ste svojevremeno redefinisali ovaj žanr, ali on je danas nešto sasvim drugačije.

- Većina onih koje sam video samo su reprize već istrošenih ideja. Već su osam puta snimali takav film. Nisu zanimljivi. Osim što su zli i mračni, snimljeni su sa mračnim namerama. To tera ljude iz bioskopa.

* Vaši filmovi poput "Umri muški", "Predator"... dobili su mnogo nastavaka, rimejkova, spinofova. Kako gledate na taj aktuelni trend?

- Ljude zanima kako zaraditi novac više nego išta drugo. Oni koji prave sve te filmove na osnovu stripova misle da su izmislili mašinu koja pravi novac. Kada snime jedan film koji donese zaradu, napraviće još 40 istih dok se "izvor ne osuši". Onda neko drugi pronađe nešto novo i svi ga prozovu genijalnim.

*Ali vi ste pokazali da rimejkovi ne moraju da budu samo prerada istrošenih ideja. Da ponekad rimejk može biti podjednako dobar, ako ne i bolji od originala sa "Aferom Tomas Kraun"...

- Taj projekat su mi ponudili. Imao sam neke svoje ideje. Ali osetio sam da mogu nešto tome da pridodam. Ne razmišljam o nastavcima i rimejkovima. Ljudi vam uvek predlažu neke projekte. Mnogo je važno za koga radite. Ako radite za dobre ljude, film će sigurno ispasti dobar. Ako ne radite za dobre ljude neće biti tako. Naprotiv, biće užasan.

* Kakve projekte vam ovih dana predlažu?

- Imam jednu ideju za koju sam jako zainteresovan. To je prvi film za koji sam napisao scenario nakon "Nomada". Govori o nekoliko ljudi koji počinju da ubijaju ljude oko sebe u želji da ih oslobode. Ali ima mnogo slojeva, koji vremenom postaju vidljivi iza te prve priče. Voleo bih da snimim taj film u Srbiji. Imao sam sastanke u Parizu na tu temu i nastaviću da se borim za taj projekat. U međuvremenu, dok sam ovde, hoću da obiđem Srbiju. Jako sam zadovoljan svim mladim rediteljima koje sam upoznao ovde. Zaista znate da napravite pristojan film za malo novca. Mogli biste da razvijete zaista vitalnu industriju u Srbiji. Indirektno sam razgovarao sa mnogima u potragama za informacija. Ne pokušavam da prodam ideju za film ljudima ovde, već ljudima u Parizu, a ovde da snimam.

Kad producenti čupaju kosu

DŽon Mektirnan je u razgovoru sa novinarima između ostalog ispričao kako je snimio završne scene filma "Predator", čij se kraj danas smatra epskim.

- Imao sam sreće što je Arnold Švarceneger želeo da ide kući. Tada smo bili baš u pravoj džungli i on je rekao da će snimati još dan-dva. Morao sam da završim film za dve večeri snimanja, što je bilo dobro jer je scenario bio pun smeća koje je kasnije prebačeno u nastavak. Producenti su čupali kosu, a ja sam im rekao da se opuste i da ću smisliti nešto. Napisao sam scenu to veče jer sam znao gde snimamo i mogao sam da vizualizujem sve kadrove. Jednu noć smo snimali sa Arnoldom, a drugu noć sa čudovištem. Scena je bila izmontirana u mojoj glavi tako da su se kadrovi sklapali prirodno. Godinama kasnije to sam mogao da uradim namerno u filmu "Afera Tomasa Krauna", bila je tu cela sekvenca gde on krade drugu sliku, gomila gluposti pokradenih iz drugih filmova. Šef studija mi je verovao kada sam mu rekao da mi se ne sviđa sve to. Dozvolio mi je da izbacim 25 strana scenarija. Izmislio sam celu sekvencu sa šeširima, kao i scenu u kojoj jedan policajac pita drugog: "Kako je, kog đavola, to uradio?!" a drugi policajac slegne ramenima. Ali publiku nije briga, dobili su svoj odgovor, koga briga! Njima je bila važnija ljubavna priča nego pljačka - objasnio je reditelj.