Izvor: Politika, 05.Okt.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volela bih da sam više „kul”
Za sreću nije potrebno mnogo, kaže svetski slavna operska pevačica Katarina Jovanović, koja 12. oktobra nastupa na Bemusu
Pored svih francuskih vokalnih solista Francuzi su prošle godine izabrali baš Katarinu Jovanović (sopran) da sa orkestrom iz Lila snimi kompletna dela Žorža Bizea! Odmah nakon toga usledili su „Trubadur” u Londonu, gostovanje na festivalu u Remsu, „Don Đovani” u Beogradu, Španiji i Portugaliji, pa rad u Madridu i Dablinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Brojni, dakle, angažmani u svetu, ali 12. oktobra je ipak – samo naša. Sa gudačkim orkestrom „Dušan Skovran” i dirigentom Kristijanom Kerninom u 20 časova u „Sava centru” Hendlovim arijama predstaviće nam se na 41. Bemusu.
Iz razgovora sa Katarinom Jovanović, međutim, saznajemo da spavanja na lovorikama nema. Ova operska diva i predavač na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, već nekoliko godina živi u Parizu a odmah nakon Bemusa žuri u London na – časove pevanja"
– Idem kod moje fantastične profesorke Dženis Četmen koja zna sve „fore i fazone”. Ona je australijska pevačica, jedna od zaslužnih za podizanje engleske nacionalne operske kuće (koja izvodi sve opere na engleskom), na onaj nivo na kome je ova kuća bila sedamdesetih godina kada je na njenom čelu bio čuveni dirigent Mark Elder. Zato za ovih 12 godina, koliko sam na međunarodnoj sceni, nije prošao period duži od mesec dana da nemam profesora pevanja jer verujem da pevač ne sme da se pouzda samo u svoje uši. Ne sme da veruje samo ljudima koji su za njega vezani emotivnim vezama, kao što je to porodica, ili finansijskim interesom, kao što su agenti. Već da ima nekoga ko će mu „hladne glave” ukazati na boljitak. Zato sve svoje časove i koncerte snimam, iako nikad nisam volela, niti zavolela da slušam svoj glas. Ne znam zašto je to tako, ima vremena, mlada sam" – kaže kroz smeh Katarina Jovanović, dodajući da bi volela da nauči da bude malo opuštenija, „malo više kul”.
Domaća publika mogla je nedavno da je čuje kada je sa kolegama po Srbiji promovisala Antologiju srpske solo pesme. O tome kaže:
– Baš zato što smo mala kultura, očigledno moramo svakodnevno da se borimo za svoje mesto i da ga zauzmemo, jer nam ono pripada. Trebalo bi da osećamo, ako ne ljubav, onda barem odgovornost prema našoj muzici, inače ćemo teško nametnuti svoju tradiciju drugima. Pokažimo da jesmo deo evropske tradicije, jer naši kompozitori jesu veoma savremeni u svom izrazu – smatra ova vokalna solistkinja.
Deo ove zamisli ostvaruje se u Aleksandrovcu, odakle je porodica Katarine Jovanović, a gde je ona pre dve godine bila jedan od pokretača festivala umetničke muzike"
– Na ovom festivalu, koji se od pre dve godine održava u Muzeju vinarstva i vinogradarstva, nismo mogli da smestimo svu publiku koja je pristigla iz Niša, Trstenika, Kruševca, Brusa" i ljudi su sedeli na klupama kraj muzeja i kroz otvorene prozore slušali koncert. Sama ideja u skladu je sa svetskim trendom decentralizacije i širenja kulturne misije van velikih umetničkih centara gde se ona sama po sebi dešava. Glavni posao se uvek dešava na „terenu”, tamo gde nikad nije održan koncert umetničke muzike, ili jeste – jednom u jednoj deceniji, što je samo pitanje inertnosti ili nezainteresovanosti – kaže naša sagovornica i naglašava da prave umetničke ideje moraju jasno da se formulišu, da se njima bude veran, kako bismo našli, ako ne izlaz, onda bar trenutni lek iz ove teške društvene situacije.
Za sebe umetnica s ponosom ističe da joj ništa u karijeri nije poklonjeno. Nije prestala da traži više od sebe i zato može da se uhvati u koštac sa najzahtevnijim operskim ulogama.
– Uvek se trudim da biram uloge, ali teško je birati bilo gde. Čovek prosto mora da radi i da se usavršava. Sa francuskim Nacionalnim orkestrom iz Lila i njihovim, trenutno najvažnijim, dirigentom Žanom-Klodom Kazadesusom za izdavačku kuću „Naksos” u julu sam snimila disk sa delima Žorža Bizea. Disk izlazi za Božić i biće predstavljen na sajmu diskografskih ostvarenja umetničke muzike u Kanu u januaru 2010. Posle toga, za nemačku diskografsku kuću CPO snimam kompletna vokalna dela Holanđanina Jana van Gilsea sa dirigentom Davidom Porselajnom. Čeka me još dosta putovanja i audicija, jer sam tek pre dve godine ušla u svoj pravi repertoar fah spinto soprana.
Kao posebnu dragocenost Katarina Jovanović ističe da je okružena porodicom i prijateljima koji su okrenuti njenoj dobrobiti, kao i ona njihovoj. Pored njih, ima čitav tim ljudi – od agenta, do personalnog trenera, kozmetičara, frizera, psihijatra koji, kako kaže, rade na tome da ona bude uravnotežena ličnost.
– Nisam osoba kojoj je potrebno mnogo da bi bila srećna. Verujem u jednostavnost. Međutim, dok igram Normu koja ide nožem na svoju decu, što mi je toliko strano da ne mogu ni da pojmim, moram da se zapitam zašto toliko lako baratam tim nožem. Uplaši se čovek te lakoće pronalaženja ubilačkih nagona u sebi, ali kada se sa tim obračuna, i doživi ga kao konstantnu terapiju, ostaje zdrav. Jer, svi ti likovi ostaju da žive u našim ćelijama i dobro je da ih zaokružimo, da ne postanu samodestruktivni. Pošto se bavim najsitnijim razotkrivanjima svoje duše, a verujem u dugovečnost, uvek iznova težim za unutrašnjim mirom i balansom – kaže Katarina Jovanović.
Mirjana Sretenović
---------------------------------------------------
Časovi filozofije
U besprekornoj disciplini, koja krasi svakog vrhunskog umetnika, leži, izgleda, i razlog njihove boemštine. Evo kako Katarina Jovanović razmišlja na tu temu:
– Čovek mora da napravi balans discipline i normalnog života i da sebi da oduška. Ne mora baš da skače iz aviona bez padobrana, već da se zabavi, odlazi redovno na odmore, ide u prirodu, penje na planinu" Zato ja imam čitav spektar interesovanja, od toga kako da ekološki živimo što prihvatljivije za ovu planetu i da promenimo svoje navike, do toga da sa svojim prijateljima uzimam privatne časove filozofije zato što smatramo da se nismo time dovoljno bavili dok smo studirali i gradili karijere. Okupljamo se, tako, jednom nedeljno, otvorimo flašu vina i raspravljamo o Platonovoj „Državi”. Traženje smisla nam je toliko važno, jer smo shvatili da ne možemo da nađemo smisao sada ako ne znamo kako su ga ljudi tražili pre nas – kaže ova vokalna solistkinja.
[objavljeno: 06/10/2009]
