Izvor: Blic, 26.Maj.2012, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvođanin, čovek sveta
Želeo sam da nastavim vojvođansko slikarstvo… Nalazio sam razrešenje svojih problema u predmetima tu, oko nas, u čudno živoj i čudno životnoj šari jedne seljačke torbe… U tom slučaju, ja sam Vojvođanin, jer koristim tradiciju. Ali želeo sam i da razbijem okvire regionalnosti, da se poistovetim sa svim ljudima, jer ja sam čovek i ovog sveta.
Ovako razmišlja Milenko Šerban, čija su dela (iz Kuće legata i Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu), kao i dela nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njegovih savremenika (Lubarde, Tabakovića, Milosavljevića, Gvozdenovića, Tomića, Konjovića, Milunovića") izložena u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu do 24. juna.
Vrednost stvaralaštva Milenka Šerbana, kao i mnogih njegovih savremenika, prepoznao je i Pavle Beljanski i uvrstio njihova dela u svoju kolekciju.
Vredna zaostavština koju je porodica Milenka Šerbana, pak, ostavila gore pomenutim ustanovama, svedoči o njegovom slikarskom i scenografskom radu, dok dela Šerbanovih savremenika pružaju uvid u umetničku scenu tog perioda.
- „Ležeći akt" (iz 1929), remek-delo na kome se jasno ogleda stil epohe - u smirenoj atmosferi akta, punoj svetlosti, tipu frizure i ornamentima - Šerban je najverovatnije naslikao kad je učio u Lotovom ateljeu u Parizu. Na obroncima Fruške gore nastaju njegovi pejzaži snažnog gesta, gusto bojene paste i smelih kompozicionih rešenja - odbacuje disciplinu linije i površine, zategnute i geometrizovane, gubi se značaj forme, a ističe boja, dramatičnost, kao na „Šljiviku" - objašnjava autor izložbe Danijela Bajić, kustos u Kući legata, dok povodom portreta na kojima je postizao fascinantnu fizičku sličnost, citira umetnikove reči: „Ne može biti portretista onaj koji nije u stanju da uđe u psihu onoga koga portretiše. A to se ne može naučiti. Na primer, nekad na portretu ne moraju da se vide oči, ali mora da se vidi pogled."
Još jedna zanimljivost na postavci „Milenko Šerban i savremenici" koja je, zapravo, školski čas iz srpskog modernizma: sa čuvene izložbe u galeriji ULUS-a 1951. godine, koja je otvoreno ustala protiv socijalističkog realizma, Lubarda je Šerbanu poklonio svoju sliku „Brda nad Kotorom"; ova kapitalna slika koja se čuva u Kući legata, takođe je sada izložena.
O svom scenografskom radu, pak, Šerban, otmeni i tihi profesor, zapisao je pouku koja je za sva vremena: „Pozornica je prazna kutija, tek potencijalno biće koje treba oživeti i likovno. Na omeđanom scenskom prostoru... treba sugerisati publici - suženost, teskobu ili bezgraničnost, prostranstvo, zavisno od toga kakva treba da se postigne emocija: dakle, ne reprodukciju ambijenta već stanje ambijenta."
Milenko Šerban (Čerević, 4. april 1907 - Beograd, 30. juli 1979)
Prve pouke iz slikarstva dobio je u Novom Sadu (od prof. Vase Eškićevića), gde je i održao prvu samostalnu izložbu 1926. godine.
U Parizu je učio na Akademiji Kolarosi, a potom kod Andrea Lota. Od 1931. do 1938. godine bio je član grupe „Oblik”, dok je u posleratnom periodu izlagao na svim izložbama grupe „Šestorica”. Bio je kustos i upravnik Muzeja Matice srpske i profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, kao i autor prve postavke u
Vojvođanskom muzeju. Scenografijom i kostimografijom bavio se od početka tridesetih
godina dvadesetog veka u pozorištima Novog Sada i Beograda.
Povezane vesti: U Vašingtonu otvorena izložba vojvođanskih slikara Radovi Milete Prodanovića od večeras u galeriji KCB Dela Petra Lubarde u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu
