Izvor: Arte, 23.Nov.2016, 11:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladimir Mojsilović: deARTIZACIJA

Sreda, 23. nov. 19 časova , Galerija Stara kapetanija, Kej oslobodjenja 8., samostalna izložba radova autora Vladimira Mojsilovića,pod nazivom, "deARTIZACIA".

deARTIZACIJA

Umetničko Delo = Kosmička Monetarna Vrednost

Vladimir Mojsilović

e-mail 0mojsije@gmail.com

site: www.atelje2.rs

Savremene umetničke tendencije, počev od modernizma, laiku mogu delovati kao razdoblje bezuslovnih stvaralačkih sloboda, osvojenih na juriš >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << zbacivanjem jarma tradicije i sekularizacijom kulturnog prostora. Paradoksalno, modernizam je pokazao sklonost uspostavljanja vlastite tradicije kroz dogmatski redukcionizam u umetnosti, sakralizujući vlastite principe nalik crkvenim kanonima, normativno iziskujući suprotstavljenost normama. U razdoblju koje se sugestivno i nevešto naziva postmodernizam, modernistički pristup umetničkoj praksi je i dalje dominantan. Od umetnika se zahteva da postane vešt teoretičar, ili bolje rečeno sofist, kako bi zastupao i branio svoje stvaralaštvo pred porotom savremene umetnosti. Čak i onda kada samo delo vlastitim jezikom govori daleko više od spretne logoreične teorijske misli, koja cirkuzantski vešto žonglira sa neuhvatljivim umetničkim pojmovima. Uprkos shvatanju da je slikarstvo fetišistički relikt prošlosti, po mišljenju autora ono je svojim izražajnim sredstvima u potpunosti sposobno da odgovori na sve izazove savremene umetnosti. Povratak slikarstvu ne samo da je logičan,  već deluje kao nužnost. To nije nekakav anahronizam, ne samo da ne označava okretanje autora tradicionalnoj estetici, već povratak na ovaj žigosani medij prkosi tradiciji modernizma.

„DeArtizacija“ potiče od ideje svih socijalnih staleža, međusobno suprotstavljenih „kasti“ o neophodnosti „deratizacije“, temeljne čistke društva, u čijoj zbilji svako gleda svakoga preko nišana kao nepoželjnu štetočinu. Kako je za nas kao stvaraoce značajan upravo socijalni deo koji zahvata umetničku praksu,  otuda nastaje ova igra reči. Ona označava neophodnost “deratizacije” umetnosti, njeno čišćenje od štetočina, uspostavljanje vrednostnih i tržišnih kriterijuma kao utopijske ideje. Ona istovremeno označava i bojazan od vlastite „deARTizacije“ u okvirima institucionalnog main-stream-a. Odlično se slaže sa istrošenim modernističkim pojmovima „dekonstrukcije“ i „dematerijalizacije“ umetnosti. Možda najbolje od svega, izražava našu ekonomsku zbilju u kojoj politička elita vidi umetnike i umetničke radnike kao hrpu glodara koja se međusobno sukobljava oko nekolicine budžetskih kostiju koje im bacaju. Procesom „deARTizacije“ bi se ovima presekao izvor hrane, te društvo očistilo od te pošasti.

Ali , avaj!

Evropske integracije zahtevaju da se sredstva opredeljuju za kulturu! Kako je naše Integraciono Opredeljenje imperativ, ovaj umišljaj ostaje uzbudljiva maštarija koja razgaljuje naša čula!!! Tako ova ideja ostaje utopijska, bez obzira što postoji jasna namera, želja i volja da se ona sprovede u delo.

Ecce Artifex!

Ova egzibicija će predstavljati hodočašće monetarnoj vrednosti kao i umetnikovoj transformaciji u vizuelnog superheroja, Super Šilju. Ovaj je najzad stekao status Jedi Mastera u klasi prof Qui Gon Jankovića, a prešavši na Tamnu Stranu Sile, i status mladog Madl' Fuckin Sith ARTpprentice. Galaktička Republička Federacija opredeljuje značajna sredstva Kosmičkog budžeta za ovog mladog i perspektivnog autora!

Nastavak na Arte...