Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2013, 11:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladica Milosavljević: Vreme je da se osvestimo

JUNAKINJA kultnih filmova i pozorišnih predstava, Vladica Milosavljević, već dugo nije prisutna na matičnoj sceni, Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pri kraju protekle sezone stavljen je, ipak, na repertoar jedan njen naslov: komad Hauarda Zina „Marks u Sohou“ u režiji Vlatka Ilića. U monodramskoj formi, naša poznata umetnica izvodi, po mnogo čemu, „subverzivnu“ predstavu u kojoj se veliki nemački filozof i ekonomista vraća na kratko u savremeno doba - i to kao nezaposleni građanin >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i progonjeni intelektualac, začuđen što je sve isto kao pre sto pedeset godina... * Naslov s kojim se pojavljujete je i intrigantan i provokativan? - I odbojan. Šta mi znamo o Marksu? Znamo da je visio na Domu sindikata i da su neki ljudi morali da uče marksizam koji je svima bio dosadan. To je upravo nešto što se na samom početku predstave razobličava, jer Marks decidirano kaže da on nije - marksista. Posle nekoliko meseci rada, kada smo reditelj i ja „proširili“ temu, došli smo do zaključka da je on u stvari bio humanista, idealista, pa čak i utopista. Sada mi deluje da je njegova ideologija veoma pozitivna. Kao rano hrišćanstvo, mislim na gnostike. Svi znamo koja su zla u ime hrišćanstva počinjena, što pojedinačno, što masovno. Tako i Marks kaže da nije marksista, govoreći o zloupotrebi ideologije i ljudima koji će to učiniti, da bismo danas mogli da ih prepoznamo. Šta je trebalo da se desi ovoj našoj zemlji koja više nije htela da bude ni socijalistička ni federativna? Tranzicija je drugi naziv za pljačku i „meki“ genocid. Nema drugog naziva za to. * Danas nema ideologije, ali ima zloupotrebe demokratije? - Kod nas demokratija nikad nije ni došla. Nije ni kapitalizam. Sve zemlje koje su dobile pare nešto su uradile. Izgradile puteve ili razvile turizam, na primer. Gde su naše pare!? Da li su zato svi naši političari postali biznismeni? Ali, mene nešto drugi muči: ako sada mora da se bude u nekoj stranci, zašto svi ti ljudi ulaze u članstvo? Šta smo mi ostali? Taj takozvani „stručni“ kadar vadi se iz partija. Izgleda mi da sa članstvom i angažmanom svih tih ljudi, samo za sebe, situacija postaje fašizoidna u odnosu na nas koji nigde ne pripadamo. A toliko nam je smetao jednopartijski sistem... Danas državno prodajemo, Crkvi vraćamo, a šta je naše? Šta, uopšte, pripada narodu? I šta je sa invalidima rata? Niko nije poniženiji od njih. Njima se niko ne bavi, a i naše čuveno „Rudo“ im otežano izlazi u susret. Svaka institucija je kao država u malom, odnosno njena slika. Vidim da je i administracija skočila. „Prigodni“ direktori su svojim ogromnim platama odvojeni od baze, a mi u pozorištu još rasterujemo publiku. Zapravo kvarimo teatar: bez jasne repertoarske politike i zadovoljavajućeg kvaliteta. Svako pozorište ima tek dve, eventualno tri predstave koje valjaju.JEDINA PREDSTAVA - POSLE „Carine“ obratila sam se v. d. direktoru JDP Tamari Vučković. Doduše, prvo sam pitala Caleta, našeg majstora rasvete, imamo li tehničke uslove za izvođenje „Marksa u Sohou“. Tehnički direktor mi je otežao povratak, ali su mi pomogli scenski radnici i direktorka. To je i jedina predstava u kojoj ljudi mogu da me vide. * Šta je sa alternativom? - Gotovo da ne postoji. Dom omladine, onako crn, nedovoljno iskorišćen - nije mesto gde bi se nešto moglo raditi. SKC više nemamo, a tu su se nekada stvarale malo subverzivnije stvari, što je osnovno. Kao što je Andraš Urban rekao, pozorište je živa umetnost koja ima buntovnički karakter. Jer, moramo reagovati i ukazivati. To podrazumeva da je umetnik taj koji traži promenu. Prosveta i medicina su najvažniji, a i mi umetnici bi trebalo da prosvećujemo. * Rekli ste da kad porastemo - bićemo Grci. Znači li to da treba i da se bunimo „kao Grk u apsu“? - Nama prvo treba da se osvestimo. Jesmo mali, jadan i ugrožen narod, ali ako nismo svesni - onda smo u problemu. Kao što je Etjen de La Boesi u „Raspravi o dobrovoljnom ropstvu“ još u 16. veku napisao: „Mogli bi da se oslobodite svih poniženja koje ne bi podnele ni životinje, ako pokušate ne da ih se oslobodite već samo da pokažete volju da to učinite! Budite odlučni u tome da ne želite služenje i eto vas slobodnih“. Čini mi se da su Grci ti koji reaguju. Čuveni reditelj Majkl Mur rekao je da postoje države u kojima se vlast boji naroda i države u kojima se narod boji vlasti. Francuzi, kao i Grci, očigledno pripadaju ovoj prvoj kategoriji. Grci su bili mudri i da na vreme proglase bankrot... * Koliko smo spremni na bilo koju vrstu pobune? - Mi, koji smo izlazili na ulice između devedesete i dvehiljadite, nismo dobro razumeli stvari. Zato se osećamo prevareni. Zašto bi se ugasile naše i dovele zelenaške banke? Zašto bi se rasprodala država? Ne vidim da su komunisti gori od današnjih stranaka. Uostalom, mislim da se svih ovih trinaest godina sve oslanja na ono što je od njih ostalo. Novo društvo je radilo samo za sebe. Pojedinačno, rođački, stranački. * Kada će svet, pa i mi u njemu, postati bolji i pravedniji? - Moraće da se pojavi više ljudi kao što su Snouden i Asanž, koji su za mene ikone našeg vremena. Ali, ne postoji „puj pike“ spas za sve nas. Potrebno je da se svako, pojedinačno, edukuje i proširi sopstvenu svest o uzrocima pojava i iznađe načine kako da se sačuva. Ispada da smo bez pamćenja. Eto, kao jedan od primera rada na sebi predlažem slušanje radio emisija, naročito Trećeg programa Radio Beograda. To je moja „večernja škola“. Nažalost, ukinuta je emisija „Atlantis“, koja je upravo uspevala da kroz informacije i razgovore poradi na podizanju naše svesti o stvarnosti. Emisiju je ugasila demokratija.NISAM EKIPICA * PREDSTAVU „Marks u Sohou“ prvo ste igrali na sceni MZ „Carina“, zašto vas tako dugo nema u JDP? - I ja se isto pitam, mada mi je, s druge strane, jasno da sam samo glumica. Nisam nikakav klan, ekipica, stranka. Volim da kažem šta mislim. Od kolega iz „ekipice“ čula sam da me ne vole. Imam osećaj da sam gurnuta u stranu. Nisu više bitni naši kvaliteti nego afiniteti. Nikada nisam bila zainteresovana da igram u naručenim temama, u kojima se svi posipamo pepelom i peremo prljavu savest Evrope. Na sceni JDP me nije bilo tri godine, a sada sam došla sa već gotovim projektom iz „Carine“. Ne mogu da shvatim ni zašto nisam radila neke dogovorene predstave. Dolazili su ljudi iz Zagreba, ponudili odličan projekat za mene i Branislava Lečića, po tekstu Nataše Rajčević i u režiji Bobe Jeličića, u koprodukciji sa ZKM. Ali, nije realizovan. * Šta smo još u tranziciji izgubili? - Ono osnovno, etiku. Šta je svet bez etike? Moral je lični, a etika opšta. Osnova svake zajednice. Negde sam pročitala da je Lepota vest o Istini. A mi se danas umesto etikom bavimo „estetikom“. Svi su se već operisali... Za sebe sam mislila da sam lepuškasta, a da talentom treba da pokažem svoju vrednost. Glumac nije glas, niti oči. Mora da bude ceo. Iz „belog sveta“ dolaze novi trendovi, a kod nas se odlično primaju. Kao i čuvena Bolonja i slična zaglupljivanja. Danas je najbitnije da naučiš da muljaš, lažeš, hendluješ, trguješ informacijama. Veličanje laži je postalo regularni princip. Sve podleže novoj umetnosti falsifikata. Dajem primer: ujutru daljinskim upravljačem prelećem preko tv programa i zakačim na B92, inače vrlo zgodnog Obamu, koji kaže: „Mi ne možemo više da dopustimo nerede u Siriji.“ Posle deset dana ista priča - za Egipat. Pitam se, kakve veze oni imaju sa Sirijom i Egiptom!? Amerika pretvara svet u pomoćno odeljenje, a sebe u glavnog redara. Šta nama vrede naše junačke pesme? Mi, koji se uvek busamo za pravdu, gde smo sada? Umorni smo... Možda možemo samo još nešto da očekujemo od svoje dece. Ali, s kojim pravom? * Mlade generacije se, nažalost, vaspitavaju da moraju otići odavde da bi opstali? - Polako gubimo stid. Možda vlast svoju sramotu izražava tamnim staklima na automobilima i svim onim telohraniteljima koji je čuvaju od naroda. Ili se stide u crkvi koja treba da im pruži utehu za već počinjene grehe. Ako mladi odu, ko će ostati pametan? Mogu samo da kažem da sam napunila 58 godina i da neću još dugo morati da gledam ovakav svet. Kao što kaže već pomenuti Boesi - nije neophodno da zemlja učini nešto za sebe ako ne čini protiv sebe. A ova zemlja ne neguje svoja dobra. MARKS I APS-ART * NIJE bilo lako realizovati „Marksa“? - Tamo smo pozvani da radimo besplatno, ali morali smo da imamo novac za scenografiju, kostim, rekvizitu. Dakle, ne samo da nije bilo besplatno, još je moralo da se plati. Od koga da tražimo za Marksa pare? Ispostavilo se da niko od nas nije Rom, iako ja imam malčice ciganske krvi, niko nije dovoljno bolestan niti ugrožen na „propisan“ način. A ako hoćete da tražite novac, morate da se nađete u nekoj od zadatih tema. Pošto je Dragan Đilas u svakoj mesnoj zajednici zaposlio po troje mladih glumaca sa privatnih akademija da odmah posle škole postanu pedagozi i besplatno uče „Srpčiće“ glumi, na našoj mesnoj zajednici ostali su joga, aikido i odlična ekipa aps-arta, zahvaljujući kojoj smo lakše realizovali našu predstavu.

Nastavak na Večernje novosti...