Izvor: Večernje novosti, 23.Jun.2019, 16:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Viteška borba za umetnost

Madlena Cepter zadužbinarka i mecena, nosilac prestižnog francuskog ordena za doprinos kulturi. Kao građanin sveta, uvek sam ulagala u slobodnog čoveka i njegovu večnu istoriju MADAM Madlena Cepter ogroman uspeh i ugled koji suprug Filip i ona uživaju u poslovnom svetu uložila je u svoj svestrani angažman na polju kulture i umetnosti, oživljavajući u nas zaboravljenu instituciju zadužbinarstva i ulogu mecene i pokrovitelja, kako mladih talenata tako i vrhunskih umetnika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - Umetnost je viša svest, poništenje egoizma, način da se brišu granice. Smatram je suštinskim, štaviše određujućim činiocem za čovečanstvo, potrebom koja deluje više nego ma koji drugi uticaj. To je razlog što sam, svesna svog evropskog identiteta, i kao građanin sveta, uvek ulagala u umetnost, to jest u slobodnog čoveka i njegovu večnu istoriju - rekla je nedavno Madlena, primajući Orden viteza reda umetnosti i književnosti u vili "Trijanon" na Kap Martenu, iz ruku Marin de Karne Treseson, ambasadorke Francuske u Monaku. U toj malenoj kneževini "opkoljenoj" Francuskom, porodica Cepter usidrila se davno, uživajući u svojim uspesima ali neumorno i dalje radeći, otkrivajući, šireći se i zadirući u nova, neistražena polja, te ulažući u sve što smatraju vrednim. Pročitajte još - Život posvećen umetnosti i kulturi Kancelarija u sedištu poslovne imperije "Cepter" u Monaku, govori o Madleninim ljubavima i svedoči o svestranosti njenih interesovanja. Jednim zidom dominira impozantno platno Kosare Bokšan iz 1985, a od poda se ka plafonu uzdižu knjige, luksuzne monografije u izdanju njene Zepter Book ali i publikacije kuća Christie`s ili Sotheby`s - mahom o umetnosti ali i o građevinarstvu, dizajnu... Žena koja radi u takvom ambijentu, ima mnogo razloga za ponos, ogroman je njen doprinos kulturnoj sceni malog Monaka, pa čak i velike Francuske čiju umetnost i jezik obožava, dok je ono što, kao pojedinac čini za kulturu svoje Srbije - neuporedivo sa bilo čime. - Kao prva a i dalje jedina potpuno privatna operska kuća u Evropi, "Madlenijanum" opstaje već 20 godina držeći se klasičnog repertoara, sa publikom koja je visoko građanski i porodično orijentisana. Ima pet stotina (uvek zauzetih) mesta što nije malo, a lokacija je takva da ljudi moraju da dolaze taksijem ili da menjaju i po dva prevoza, dakle zaista moraju da se pripreme za veče u pozorištu koje će im pružiti taj jedinstveni duhovni ugođaj, i odakle će izaći neopterećeni različitim egzistencijalnim problemima koji ih svakodnevno okupiraju. Čvrsto stojim na stanovištu da ne mora i taj, pozorišni segment, biti usmeren na iste te egzistencijalne probleme, i da teatar ne mora biti u tom smislu angažovan (što ne znači da bežimo od društvenog angažmana, naprotiv). Negujemo dobar, klasični tekst pre svega, insistiramo na potvrđenim vrednostima, na vrhunskim rediteljima i odličnim glumcima sa kojima radimo po pozivu, što je na zapadu uobičajen sistem. U avgustu ansambl predstave "Pajaci" putuje u Tore del Lago na operski festival. A isti reditelj, Jurij Aleksandrov, iz Opere Sankt Peterburga, nedavno je gostovao u Beogradu sa dve opere, i to (na moju inicijativu) francuskih autora - "Lovci na bisere" Bizea i "Faust" Gunoa.Foto Z. Škrbić Gospođa Cepter je u Parizu 2003. ustanovila i Evropsku književnu nagradu, a u žiriju kojem je predsedavao književnik Deni Tilinak, sedela su tri akademika (Dominik Bona, Mišel Deon, Mišel Mor) uz prvorazredne pisce (Frederik Begbede, Patrik Beson, Patrik Poavr d`Arvor, Franc Olivje Žisber, Erik Neof, Žak Gantje). Istovremeno je dala veliki doprinos "ženskom pismu" u nas, pokretanjem priznanja "Žensko pero", koje je takođe (kao i ovo evropsko) ugašeno posle deset godina, o čemu kaže: - Jedna decenija je, verujem, lep period da se iskaže neka zamisao. Uverena sam da je i "Žensko pero" podstaklo mnogo žena da počnu da pišu. Za mene nema većeg zadovoljstva nego da pređem sa ideje na delo i da ga vidim kako živi, raste, sazreva, izaziva promene - i to u oblasti umetnosti, književnosti i kulture. Stoga sam uvek rada da započnem nešto novo, a radije čak i neću ništa započinjati ali ću održati nivo postojećeg. Evropska nagrada mi je posebno prirasla za srce, jer duboko verujem u književnost Evrope, a kao Srpkinja, dakle Evropejka, odabrala sam da se dodeljuje u Parizu, jer je Francuska zemlja koju oduvek volim, i njen jezik je jedna od mojih ljubavi. Pročitajte još - Zlatni venac Madleni Cepter Tu veliku ljubav, ova profesorka srpskog jezika i književnosti je iskazala i dokazala i dajući da njena izdavačka kuća prevede autore kao što su Klodel, Žirodu, Sartr, Kami, Žene, Jonesko, Selin, te mnogi naši savremenici, a mnoge je i dovela u Srbiju. - Naša knjižara izgradila je renome one koja, iako valjda najmanja u gradu, ima sve što čovek poželi, a kao mala izdavačka kuća izabrali smo pametan put. Sa suprugom Filipom, ćerkom Emom i gostima,Foto Z. Škrbić Povodom naše antologije srpske komedije, rečeno je da nije ništa slično urađeno od antologije drama koju je Selenić priredio sedamdesetih - navodi Madlena, koja je u poslednje vreme uglavnom, ipak, okružena scenarijima, budući da je kao veliki mecena i finansijer filmske umetnosti podržala brojne produkcije među kojima su tri srpskog reditelja Gorana Paskaljevića. - Paskaljevića dugo poznajem i izuzetno cenim kao režisera, a njegov novi film je vrlo aktuelna priča o izbeglicama, sa sjajnim glumcima - otkriva gospođa Cepter. - Akademika Ivana Jevtića, jednog od najboljih i najuspešnijih naših kompozitora, baš kao i njegovu sestru Miru, pijanistkinju, takođe izuzetno cenim i podržavam, a pritom spadaju u krug mojih prijatelja. "Na polzu svom rodu i otačastvu" Madlena je, pored zemunske Opere osnovala i trospratni Muzej Cepter u samom središtu Beograda, sa željom da sačini fond umetničkih dela od druge polovine 20. veka do danas.U vili "Trijanon" na Kap Martenu,Foto Z. Škrbić - I muzej evo gazi skoro pa kraj druge decenije, posedujemo verovatno najbolju kolekciju u gradu, ali prostor već postaje premali za nju zbog čega pravimo novi "Art haus" na Dedinju. Izdajemo i monografije poznatih slikara koji ulaze u pozne godine, a nisu dobili monografiju dostojnu svog dela, poslednja je o Miliji Nešiću, a iduća će biti o Slavoljubu Caji Radojčiću. UMETNOST KOJA SE PRENOSI DALjE - NAŠA tridesetogodišnja aktivnost, volja i uspeh u postizanju izvrsnosti su nam omogućili da ulažemo u promovisanje večne umetnosti i kulture, u tome se naša vizija kao mecene poistovećuje sa proizvodima Kompanije "Cepter": umetnost visokog ranga u korist boljeg zdravlja i blagostanja, umetnost koja se prenosi dalje. Umetnost prisutna na pet kontinenata i u više od šezdeset zemalja, koja se svakog dana prenosi zahvaljujući više od sto hiljada naših zaposlenih i savetnika, na više od 80 miliona svakodnevnih korisnika - istakla je Madlena primajući orden.Marin de Karne Treseson i Madlena Cepter,Foto Z. Škrbić POMOĆ MLADIM TALENTIMA PRIJATELjSKE odnose pune poverenja Madlena i Filip Cepter neguju i sa princom Albertom Drugim, darujući mecenstvom kulturni život Kneževine: obnovom Opere u Monte Karlu, nagradom World Music Awards, Filmskim festivalom u Monaku... Pretvarajući uspehe u svetu ekonomije u velikodušne akcije za umetnost u Srbiji, Francuskoj, Monaku i u Evropi, Madlena (čija Fondacija je dosad dodelila stipendije za više od 800 mladih talenata) gradi životni put izvanrednog mecene u krajnje raznolikim oblastima, od pisanja preko klasične muzike do visoke gastronomije, od opere i filma preko dizajna do likovne umetnosti.

Nastavak na Večernje novosti...