Izvor: Politika, 11.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena izdaje
O filmovima Hamburgera, Soderberga, Čen-Vuk Parka i Roberta de Nira
Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, 10. februara – Posle tradicionalno glamuroznog starta koji je ovog puta, umesto Holivudu bio prepušten Francuzima (film "Život u ružičastom"), jučerašnji drugi dan Berlinskog festivala u takmičarskom programu ponudio je tri zanimljiva (i ništa više od toga) filma.
Prvi je debitantski film "Godina kada su moji roditelji bili na odmoru" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskusnog brazilskog televizijskog reditelja Saoa Hamburgera, koji ne samo zbog naslova, podseća na Kusturičinog "Oca na službenom putu", jer je ceo film ispričan iz vizure dečaka čiji su roditelji, tokom "vunenih vremena" dospeli u političke neprilike. Radnja filma događa se u vreme kada je Pele na vrhuncu karijere i počinje svetsko prvenstvo u fudbalu. U Brazilu vlada vojna diktatura, roditelji malog Maura moraju da beže pred političkim progonom, lažu svog sina da odlaze na odmor i ostavljaju ga kod dede u jevrejskoj četvrti Sao Paola. Deda umire, a brigu o dečaku kolektivno preuzimaju komšije, uglavnom stari evropski Jevreji koji govore isključivo jidiš i čude se što Mauro nije obrezan i ne zna ništa o veri otaca. Fudbal kao metafora, sukob kultura, politička represija kroz oči deteta, vera, patriotizam i okruženje favela, čine glavne sirovine ovog Hamburgerovog filma u kojem je malo onog što već nije viđeno. Ideje i rešenja u filmu nisu originalni, ali jeste njegov visoki emotivni potencijal.
Romantični triler
Istorijsko-političku dramu ponudio je i američki reditelj Stiven Soderberg. Njegov romantični triler "Dobar Nemac" rađen je u tradiciji klasičnog film noara. Radnja ovog crno-belog filma smeštena je u 1945. godinu, u vreme susreta Čerčil–Ruzvelt–Staljin u Potsdamu i prvih naznaka početka hladnog rata. Glavni junak je bivši američki dopisnik iz Berlina (Džordž Kluni) koji se vraća u ovaj grad da prati potsdamsku konferenciju, ali i pronalazi i predratnu ljubav Lenu (Kejt Blenčit), misteriozniju nego ikada pre. Zaplet počinje kada je dopisnikov šofer, mladi američki vojnik (Tobi Mekgvajer) sklon švercu po svim zonama podeljenog grada, pronađen mrtav i kada glavnom junaku postaje jasno da u ubistvo nisu umešani Rusi. Od tog trenutka Soderberg nudi više skup dobrih zamisli nego čvrst i kompaktan film, u čijoj se pozadini otvaraju mnoga geopolitička i etička pitanja, isprovocirana tezom da su Amerikanci sakrili zločine nemačkog naučnika kako bi dobili njegov najznačajniji projekat – atomsku bombu (film je rađen prema romanu Džozefa Kenona). U bogartovsko-bekolovskoj atmosferi filma, Džordž Kluni igra suviše lakonski prateći svoje zaljubljeno srce, dok Kejt Blenčit preuzima dobar deo kolača, kao žena koja je proživela i preživela niz tragičnih momenata. A preživljavanje ima cenu, misteriozna Lena platila je izdajom dvanaestoro Jevreja, koji su zbog toga nestali u logorima...
Bez ritma
Začudo, ali "Ja sam kiborg i to je o kej", film kultnog korejskog reditelja Čen-Vuk Parka koga publika inače poznaje po nasilnim i akcionim trilerima iz trilogije o osveti ("Gospodin Osveta", "Old boj" i "Gospođa Osveta"), pun je emocija. Sa gradskih ulica, čudesnih i mračno-ekscentričnih budžaka, Park je sada "utekao" pravo u ludnicu u koju smešta kompletnu radnju i likove iz svog novog filma. Samo na prvi pogled ovo je priča o devojci So-Jung koja je odvedena u bolnicu jer veruje da je kiborg, odbija da jede i liže baterije, a kada se priča razgrne iz dubine isplivava Parkov esej o nedostatku ljubavi i smislu života, da bi se na kraju rodila i prava poetsko-ljubavna avantura. Vizuelno ekstravagantna, sadržajno ekstremna i narativno haotična. Oni koji Čan-Vuk Parka smatraju vrhunskim filmskim manipulatorom kojem je neophodna poseta psihijatru, napuštali su projekciju već posle 15 minuta. Oni drugi, koji Parka smatraju kultnim autorom, ostali su do kraja i dobili još jedan njegov film za obožavanje.
Za najveću buku u današnjem, trećem festivalskom danu najzaslužniji je film "Dobar pastir" legendarnog glumca i već drugi put i reditelja – Roberta de Nira. Za mnoge je njegov film i najveće dosadašnje festivalsko razočarenje koje traje, čak, 167 minuta. Ali, nije predugo trajanje filma njegova najveća mana. Mnogo je veći problem što je De Niro, intrigantnu temu rađanja CIA, razrađenu kroz životno putovanje jednog od njenih osnivača, vodio tromo, bez usklađenog ritma i samim tim, veoma zamorno za gledaoce. De Nirova filmska priča, u većim i manjim skokovima, obuhvata period od 40 godina, menjajući često geopolitičko okruženje u čijoj se pozadini "plete". Svi potencijali moćnog i na duži rok pamtljivog filma suspensa, očigledno su ugušeni još u samom scenariju (Erik Rot). On nudi i serijal jednoobraznih likova kojima je izdaja, na profesionalnom i ličnom planu, čini se jedini motiv. Glavnog junaka, Edvarda Vilsona jednog od osnivača CIA igra prilično autentično Met Dejmon. Lik njegove supruge Klover, koja ga strpljivo čeka kod kuće, tumači Andželina Džoli, a od publike se očekuje da u njeno strpljenje i vernost, do kraja poveruje. A to je teško.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 11.02.2007.]
.jpg)
