Izvor: Blic, 21.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Visim' na zidovima soba
'Visim' na zidovima soba
Ime Kajli Minog prisutno je u javnosti već dobar niz godina. Ovu sićušnu ikonu australijskog popa svet je prvi put upoznao pre više od decenije, u vidu natapirane pevačice sladunjavih balada i glumicu jedne sapunske opere, da bi pomno pratio njeno odrastanje pod svetlošću reflektora i bio svedok njene postepene evolucije od devojčurka iz susedstva do vrele seksi mačkice. Prošlog meseca u prodaji se pojavio njen sedmi album 'Lihgt Years' ('Svetlosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine'), sa već čuvenim disko-hitom 'Spinning Around' i pesmom 'Kids', koju peva u duetu sa Robijem Vilijamsom.
Kada ste se vratili na vrh pop sveta svojim novim albumom, neko je uzviknuo: 'Odlično! Devojka se ponovo vratila u komšiluk'. Šta vi kažete na to?
- Mislim da je to tačno. Devojka iz komšiluka je odrasla, proputovala svet, upoznala usput nekoliko ljudi i shvatila da joj njen dom najviše nedostaje. Za mene je kompliment kada kažu da se devojka iz susedstva vratila kući, jer to znači da me ljudi, pre svega, vide kao običnu osobu, a ne kao neku glamuroznu lutku koju sam tako često morala da glumim u svetu šou biznisa. Lepo je, za promenu, biti ponovo svoj među svojima.
Kako se nosite sa statusom seks simbola? Vaš poster sigurno je ukras na zidu spavaće sobe brojnih tinejdžera...
- Ne znam na koliko zidova 'visim', mada pretpostavljam da sam i na pozadini mnogih pikada, takođe (smeh). Na svoju ulogu 'pin-up' devojke ili seks simbola gledam kao na dnevni posao. 'Ona' je ta koja to mora da odradi i s kojom se kasnije, kad se vrati kući, 'razračunavam'. Ovim poslom bavim se veoma dugo i prošla sam kroz sve škole. Vremenom sam naučila da živim sa svojom popularnošću; ponekad se i 'posvađamo', ali sam na kraju uvek ja ta koja popusti.
Kako je došlo do saradnje sa Robijem Vilijamsom?
- Sasvim slučajno. Prvi put smo se upoznali tek u studiju. Od svih potencijalnih dueta oboma se najviše svidela pesma 'Kids'. Demo snimke smo radili u nekoj napuštenoj vetrenjači, sat vremena od Londona, usred leta i žitnih polja. Robi je još 'luđi' od mene i mnogo je zabavan. Sećam se da smo još tada rekli: 'Zamisli ako nas dvoje odlučimo da snimimo spot. Neka nam je Bog u pomoći! I MTV-u, takođe!' (smeh)
Za svetlosnu godinu mora da se prevali ogroman put. Da li vam se vaše dosadašnje putovanje, koje traje već 23 godine, čini kao večnost?
- O, moj bože, zar već ima toliko! Ne, nisam se umorila. U zavisnosti od toga iz kog ugla posmatramo stvari, mogu da kažem da je čaša poluprazna ili do pola puna. Čini mi se da sam prešla ogroman put, ali da me čeka još veća kilometraža. Još uvek se osećam kao poletarac; kao da tek počinjem da shvatam smisao svog postojanja i svoje mesto na ovom svetu. Verovatno ću se zauvek osećati tako; bilo bi lepo da sa istim ovakvim razmišljanjima doživim duboku starost. Zato sam i izabrala naslov 'Svetlosne godine'. Ja ne znam kuda idem, ali mislim da neka sila ima kontrolu nada mnom, verujem da je to negde već zapisano. Lično ni ne treba da znam, to bi onda sve upropastilo.
Kazali ste da verujete u sudbinu. A u reinkarnaciju?
- Ne znam baš da li možeš da se vratiš i budeš neko drugi, ali verujem da tvoja duša mora da nastavi dalje. Ne verujem da samo umreš i to je to; nema te više. Mislim da je čovek predodređen da večno putuje. M. K.
