Izvor: Akter, 13.Jun.2015, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak kulture i manjak medija
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ocenio je da je skup, iako se čuva velikih reči, istorijski susret direktora institucija kulture sa urednicima kulturnih rubrika u medijima
Bitno je da počnemo da razgovaramo i pitanje je da li u srpskim medijima kultura dobija na značaju koji zaslužuje. Mislim da već znamo odgovor, rekao je Tasovac na panelu "Kako unaprediti poziciju kulture u medijima".
Da li imamo višak kulture i manjak medija ili manjak kulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << a višak medija, upitao je Tasovac.
Da li je dovoljno reći da je stanje gore, loše i nikad gore, a da se pri tom ne ponuditi nikakvo alternativno rešenje. Jasno je da u narednih nekoliko sati nećemo naći odgovore, dodao je on.
Tasovac je rekao da je odgovornost kakav će biti položaj kulture u medijima na svima zajedno, umetnicima, direktorima ustanova kulture, ali i medijima, napominjući da oni kreiraju društvenu svest i položaj kulture.
Na konferenciji "Marketing i komunikacije - Institucije kulture u digitalnoj eri", u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja i Britanskog saveta, Tasovac je rekao da ne zna ko su sve urednici kulture u medijima, jer nije "žuta strana Telekoma".
Ono što je dobro je što su medijski zakoni definisali javni sadržaj, rekao je Tasovac i naveo primer da se ponekad stiče utisak da jedna izložba bude završena na dan njenog otvaranja, umesto da se shvati da njen život tek tada počinje.
Urednica kulture u listu Politika, dnevno izdanje, Marija Djordjević navela je primer pozorišta mladih iz Novog Sada o kojem se pisalo samo kada je rijaliti zvezda Dragan
Marinković Maca trebalo da bude imenovan za upravnika.
Miljana Maglovski iz Radiotelevizije Vojvodine rekla je da često ne postoji dovoljno kapaciteta da bi se pratili dogadjaji iz kulture, jer dnevna politika ima veće težiste u emisijama informativnog sadržaja i kultura je ta koja "sklizne" iz programa.
Kristina Arsenović iz Biblioteke "Šabačka" rekla je da su svi lokalni mediji, dopisnici medija, dobili saopštenje o formiranju sajta za mlade "Knjigožder", a samo je Blic to objavio.
Obratila sam se onda svim urednicima kulture u medijima,
poslala saopštenje, linkove i niko to nije objavio, rekla je
Arsenović i upitala šta treba da se učini da bi se
institucija kulture našla na stranicama "Kultura" u
medijima, a ne regiona, "Srbija".
Učesnici su pozvali Ministarstvo kulture da Kulturni dodatak Politike proglasi kulturnim dobrom, u slučaju da neko ko kupi taj list odluči da ukine taj dodatak.
Predstavnici institucija kulture iz unutrašnjosti požalili su se i da medije interesuju isključivo teme crne hronike, dok o kulturi slabo ima reči.
Nema problema sa lokalnim medijima, već sa dopisnicima nacionalnih medija koje to ne interesuje.
Tasovac je rekao da mali broj medija ima dopisnike po Srbiji, ali ni sam jubilej ne može biti vest sama po sebi, bez sadržaja.
Ne bi voleo da se debata pretvori u objavljivanje saopštenja, već o prisustnosti kulture u našim medijima. Važnost štampanih medija je velika i tu možete da vidite da su ljudi već godina zabrinuti za budućnost kulture u tim medijima, rekao je Tasovac.
Postoji u odnosu PR i kulturnih rubrika mogućnost da jedni druge malo bolje razumeju, ali ostaje pitanje šta posle kada najavite dogadjaj - da li prestaje da postoji posle
otvaranja, rekao je Tasovac.
Ivana Begović sa sajta "Kulturizacija" rekla je da se redovno dogadja da upravo ona kontaktira PR institucija kulture, umetnike kako bi ih podsticala na saradnju i
komunikaciju.
Urednica rubrike kulture na RTS Mirjana Bjelogrlić rekla je da je do pokretanja kulturnog dnevnika redakcija kulture na javnom servisu "bila kao prosjak za stolom".
To se sada promenilo, ali daleko je to od idealnog, rekla je ona.
Kod kupovine stranog programa sve je manje kulture, već se pojavljuju pojmovi "lifestyle", "entertaiment", navela je Bjelogrlić.
.jpg)
