Izvor: Politika, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtuelni muzej arhitekture
Šta se događa sa zaostavštinom jednog arhitekte kada on umre? Gde završi obimna arhiva planova, projekata, nacrta, maketa, fotografija izvedenih i neizvedenih objekata, biblioteka? Nažalost, bar kada je reč o našoj zemlji, čuvanje i sređivanje obimne zaostavštine poznatih arhitekata uglavnom je prepušteno porodici i naslednicima, u zavisnosti od njihove savesti i interesovanja. Sistematsko, organizovano prikupljanje ove građe kod nas uglavnom ne postoji. Projekat čija je realizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na pomolu, a koji je smišljen upravo zato da bi rešio ove probleme, zove se "Virtuelni muzej balkanske arhitekture". Osmišljen je zahvaljujući idejama nekoliko međunarodno priznatih arhitekata, među kojima je arhitekta Miloš Perović, višegodišnji profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, sa iskustvom predavača na univerzitetima u SAD, Grčkoj, Norveškoj, Engleskoj, Švajcarskoj. Profesor Perović je, inače, bio i postdiplomac kod slavnog grčkog arhitekte i urbaniste Konstantinosa A. Doksiadisa, poznatog po tome što je radio generalne planove Detroita, Barselone, Islamabada, Rijada, Klivlenda, Transazijski autoput...
Virtuelni muzej balkanske arhitekture 19. i 20. veka zamišljen je kao sveobuhvatna arhiva radova priznatih arhitekata Balkana, kako bi se njihov značajan i višegodišnji doprinos sačuvao od zaborava.
Arhiva na smetlištu
U Beogradu za sada postoji pet institucija u okviru kojih je moguće arhiviranje arhitektonske građe, ali njihov rad je još uvek u povoju. Reč je o Muzeju nauke i tehnike – Odsek arhitekture, Muzeju grada Beograda, gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, Muzeju primenjene umetnosti i Arhitektonskom fakultetu. Potreba sistematičnog sakupljanja radova arhitekata na jednom mestu i njihova dostupnost širokom krugu korisnika motivisana je indirektno, po rečima profesora Miloša Perovića, i činjenicom da kod nas i u regionu postoji stambena kriza koja najčešće uslovljava nemaran odnos naslednika prema zaostavštini arhitekte. Miloš Perović to ovako plastično objašnjava:
– Kada umre neki stari arhitekta, njegovi unuci požele da se usele u dekinu sobu što je moguće brže. Baci se sve što postoji, bez naročite svesti da su to vredne stvari. A deda možda i nije mogao sve da čuva jer nije imao mesta. Kao primer navešću slučaj akademika Milorada Pantovića koji je projektovao Beogradski sajam. On je bio student Le Korbizijea, a slikarstvo je učio kod Amede Ozanfana. Imao je izvanrednu biblioteku i čuvao je prepisku sa čuvenim arhitektima. S obzirom na to da nije imao dece, kada su on i supruga umrli, daleki naslednici su sve što su pronašli u njihovoj kući utovarili na kamion i odneli na gradsku deponiju. Tako su na smetlištu završili i Korbizijeovi crteži i njegova prepiska sa Pantovićem – kaže profesor Perović.
Iskustva suseda
Na teritoriji Balkana samo Slovenci imaju Muzej arhitekture koji se, najpre, nalazio u kući Jože Plečnika, u kojoj je bila smeštena zaostavština slavnog arhitekte. Danas se slovenački Muzej arhitekture nalazi u jednom baroknom zamku, izvan Ljubljane, a u Plečnikovoj kući je samo njegova arhiva. U Hrvatskoj postoji novoosnovani Muzej hrvatske arhitekture.
– Kada je umro Le Korbizije, njegova arhiva je prebačena u dve vile koje je on projektovao. Njegova zaostavština i zaostavština njegovog ateljea je odštampana u 32 knjige, u hiljadama primeraka, uz još četiri knjige crteža i beležaka. Danas, zahvaljujući tehnologiji, moguće je da sve to vidite na ekranu u vašoj sobi. To se sada zove Fondacija Le Korbizijea, a da biste nešto preuzeli sa sajta u izvanrednoj rezoluciji morate da platite minimalna sredstva – kaže Miloš Perović.
Bazična institucija koja će logistički podržavati Virtuelni muzej balkanske arhitekture biće Muzej grada Atine, odnosno privatna fondacija Vuros Eutaksis. Potpisan je i protokol o saradnji između Muzeja grada Atine i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, u prisustvu dekana ove institucije Vladimira Makoa. U Atini će 14. januara biti održan sastanak svih predstavnika balkanskih zemalja. U Virtuelnom muzeju arhitekture među srpskim arhitektama naći će se, svakako, arhive Bogdana Bogdanovića, Mihajla Mitrovića, Ivana Antića, dokumentacija dobitnika Velike nagrade Saveta arhitekata Srbije, ali će biti pozvani i mlađi arhitekti da prilože deo svoje dokumentacije. Interes je da ovaj virtuelni arhiv bude dostupan svima, budući da su znanja o srpskoj arhitekturi nedovoljna.
[objavljeno: ]
