Izvor: Blic, 05.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vino, sir i Janjetov
Vino, sir i Janjetov
Kažu da su tri zaštitna znaka Francuske danas vino, sir i strip. U ovom trećem reperi su često crtači iz inostranstva. Među njima, kultni lik je Zoran Janjetov: rođen u Jugoslaviji, 1961; studirao u Novom Sadu; počeo radeći omote knjiga, ploča...; prvi strip objavio u studentskom glasilu;1982. kreirao Bernara Panasinika, u stilu Mebiusa; 1986. Moebius, očaran tablama Janjetova, poverava mu da sarađuje na njegovom 'Inkalu'; od 1997. radi 'Tehnoočeve', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zajedno sa slavnim scenaristom Alehandrom Žodorovskim i koloristom Fredom Beltranom. Prvi deo 'Tehnoočeva' bio je nedeljama među pet najprodavanijih naslova SF žanra u francuskim knjižarama, a u Americi je već tokom prva dva meseca tri puta doštampavan. Ovime je Janjetov učvrstio status crtačke zvezde koji je stekao još sa 'Džonom Difulom': pet nastavaka, pola miliona primeraka, desetak izdanja širom Evrope.
Deo opusa od ukupno 11 knjiga Zorana Janjetova beogradska publika može ovih dana da vidi u 'Srećnoj galeriji' Studentskog kulturnog centra koja zahvaljujući Mikiju Pješćiću polako postaje kultno mesto za stripare. Na žalost, preksinoć s malo gorkog ukusa, jer dok smo razgovarali sa Janjetovim neko mu je 'digao' ranac, te nas je autor zamolio da preko 'Blica' apelujemo da mu bar dokumenta vrati...
- Nema globalnog stila u stripu. Tek se razvija, jer se uticaji mešaju. Japanci gutaju sve pred sobom, i Ameriku i Francusku; Francuzi njih i Amerikance i tako u krug. Svi jedni druge osvajaju - kaže Janjetov, zadovoljan, uzbuđen, ali i oznojen od truckanja u autobusu kojim je iz Novog Sada stigao na svoj vernisaž.
Osmehuje se, crta nam Bernara Panasonika s porukom za naše čitaoce i objašnjava kakvi smo sami pred sobom.
- Mi smo izolovani, patimo od vukojebina sindroma. U svetskom stripu ima svega. Naročito u Francuskoj. Od SF stripa koji jedini kod nas stiže, do političkog, istorijskog, pa čak i religijskog stripa.
Zoran Janjetov kaže da nema kompleks što je iz Novog Sada. Sebe smatra mnogo boljim od svih njih.
- Ne boljim crtačem, nego uopšte. Primetio sam za ovih 15 godina koliko redovno idem u Francusku da su Francuzi kao i svi na zapadu dosta lenji, jer im je sve pod nogama. Svi izvori informacija uvek su im bili na dohvat ruke, uvek su mogli da vide svaki strip, svaki film, koji su hteli, da čuju svaku muziku. Nisu morali da kopaju. Mi smo ovde morali da rijemo da bismo pronašli nešto što nas zanima. Zato je recimo znanje ljudi iz mog kruga mnogo veće često i od njihovih eksperata.
O našoj mlađoj generaciji stripara ne propušta da primeti da su svetskog ranga. Nije iznenađen što su se probili. Jer, napolju je, objašnjava, jedina motivacija novac i, kad vide da na nekom autoru mogu da zarade, ne gledaju odakle je.
Janjetov ide u Francusku dva - tri put godišnje. Nikad nije razmišljao da se preseli.
- Ozbiljno. Ma ovde je najbolje, to svima kažem. Nije fazon preseliti se u Francusku. Tamo živi već 60 miliona ljudi. Mnogo je ekluzivnije živeti u Srbiji. Jeste nam bilo gadno,ali ja sam vezan za ljude. Čitavog života odbijam da postanem poslovni čovek jer smatram da ću tog trenutka ostati bez duše. Bavim se ovim na naivan detinji način, pa šta ispadne.
Bože me sačuvaj da crtam svaki dan! Trudim se da što manje radim, odnosno da radim samo kad se meni hoće. Sedeo bih čitav dan za kompjuterom i televizorom. Gledao serije iz šezdesetih. Sve sam u kući zarazio starim komedijama situacije, 'Zvezdanim stazama', 'Izgubljenim u svemiru', 'Nemogućom misijom'... M.M. Salon stripa za mlade
- Strip je možda jedina naša autentična umetnost koju možemo izvesti u svet - kaže Miki Pješčić. Zato, na jesen, nameravam da napravim međunarodni salon stripa za mlade. Video sam nedavno kad je Aleksa Gajić kod mene izlagao. Non stop je zvonio telefon. Zapitkivali su kad će biti u galeriji da uzmu autogram. Dakle, milje postoji, samo malo da se stabilizujemo. Ne možemo mi biti kompatibilni sa Evropom na planu likovne umetnosti ako nas je ona progutala. A jeste u svemu, osim u stripu! Godzila će promeniti svet
Na jednu od Janjetovih poznatih tvrdnji da će svetom uskoro vladati oni koji su odrasli na 'Godzili', te će isti biti bolji, dobijamo odgovor:
- Ma, to sam ja parafrazirao jednog Japanca. Ali, slažem se. Postoje neke referentne godine za posmatranje budućnosti čovečanstva. Ono što zanima dvanaestogodišnjake, to je naša budućnost. Oni koji sada vladaju svetom nisu rasli na detinjastim stvarima i zato nam je ovako kako nam je. Stasaće oni manje opterećeni i promeniće svet. Zahvaljujući globalnoj mreži, nezaustavljivoj sili koja svet sjedinjuje. Ta sila nisu korporacije nego umna sfera koja se stvara oko planete Zemlje.
