Izvor: Blic, 22.Sep.2010, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vinčanac nije bio prastari snob
U Vinči, tamo gde je jedna zajednica odlučila da se trajno naseli pre sedam i po hiljada godina danas se nalazi arheološki lokalitet Belo brdo. Istraživanja lokaliteta, koja traju čitav jedan vek, tokom kojih su otkriveni ostaci preistorijske kulture, obelodanila su nam najpre da su i ljudi u kamenom dobu imali svoje kuće.
Kuće su bile zidane u tehnici pletera i lepa to jest glinovite zemlje kojoj je dodavana pleva ili usitnjena slama i, najverovatnije, balega. Da bi kuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bile čvršće kopali su rovove za temelje u koje su polagali stubove. U kućama su arheolozi pronašli peći, žrvnjeve, ostave za hranu. Kako je vinčanac živeo u svojoj kući, pa i u široj zajednici - o tome govori izložba „Vinča - fragmenti za rekonstrukciju prošlosti" otvorena u Konaku kneginje Ljubice.
Izložba je plod saradnje Muzeja grada Beograda i stručnjaka koji su radili arheološka istraživanja na lokalitetu Vinča. Autori izložbe su Milorad Ignjatović, Nenad N. Tasić i Stevan Đuričić sa saradnicima. Njihova postavka je ujedno i upozorenje da neolitskom dragulju sa obala Dunava koji se zadesio baš na teritoriji Srbije, preti ozbiljna opasnost od obrušavanja zbog klizišta!
Na izložbi se mogu videti posude i figurine iz perioda 5200-4200. stare ere, iz doba neolita, zatim bakarnog i bronzanog doba, otkrivenih u periodu 1978-2010. godine. Većina predmeta je prvi put pred javnošću, kao na primer, figurina trudne vinčanske žene koja je iskopana pre samo dva meseca, zatim Majers pitos, velika posuda za skladištenje hrane sa bogatom dekoracijom, tzv. svadbeni set iz Vinče, grupa keramičkih posuda koje su upotrebljavane prilikom gozbi. Posetiocima izložbe posebno je zanimljiva delimična rekonstrukcija enterijera vinčanske kuće sa kuhinjskim delom u kojem se nalaze razne posude i peć.
Život naših prastarih predaka, dakle odavno nije enigma. Još pre jednog veka od Miloja Vasića koji je otkrivši preistorijsko naselje na Belom brdu promovisao tzv. vinčansku kulturu, saznali smo štošta o svakodnevici neolitskog čoveka. A ova, videćete na postavci, ima dosta sličnosti s našom. Nekada, kao i danas, višak proizvedene hrane vinčanac je skladištio u ostave; da ne bi propadala, hranu je konzervisao sušenjem ili usoljavanjem; protiv truljenja je koristio mirisna ulja kao antiseptik; kao lepak (za izradu i održavanje posuda) upotrebljavao je smolu ili bitumen" Ovom izložbom, međutim, otišlo se i korak dalje u sagledavanju života našeg prapretka.
- Belo brdo nam otkriva čitavu istoriju Balkana. Prvi put smo sada izložili kompletan vinčanski materijal. Pre dve godine na izložbi „Vinča, neolitska metropola" u SANU, bilo je samo nekoliko predmeta. Figurine koje smo pronašli, a posebno trudne žene, iskopana pre dva meseca, govore nam da nisu služile za jednokratnu upotrebu, da su neke namerno lomljene, najverovatnije tokom rituala. Neke posude su sa muškim i ženskim simbolima. Nazvali smo ih svadbeni set jer nas arheologe asociraju na intimnu gozbu. Pored njih smo pronašli i ugljenisane divlje kruške što nas navodi na pretpostavku da je vinčanac možda znao i alkoholno piće od njih da spravlja?! Međutim, ono što je najzanimljivije, iako su neolitske kuće male, u njima su nađene povelike amfore za tečnost, pšenicu... U kućama nije bilo mesta za goste, pa ipak, amfore su ukrašavane. Dakle, vinčanac je hteo i umeo samom sebi da ugodi. Svaka posuda ima znak u vidu krsta, ali se znaci razlikuju od kuće do kuće, što opet kazuje da se znalo kojoj porodici šta pripada - objašnjava arheolog Milorad Ignjatović.
Za sve vreme istraživanja Vinče, pronađen je samo jedan - ženski skelet. Buduća iskopavanja mogla bi nam doneti više saznanja o fizičkim osobinama našeg prastarog pretka. Jer, ono što o lepoti vinčanke mislimo da znamo zaključuje se na osnovu figurina koje su sve sa bademastim očima i trbušćićem. Međutim, da li su Vinčanci radi rituala vajali sami sebe kakvi jesu ili kakvi su želeli da budu, podataka nemamo. Ako se jednog dana ispostavi ovo drugo, moraćemo prihvatiti da je za sada naš imaginarni svadbeni par imao ideale, što će nam potvrditi da su ljudi mlađeg kamenog doba bili na mnogo višem nivou svesti nego što smo mislili.
Klizište ugrožava vinčansku kulturu
Izložba „Vinča - fragmenti za rekonstrukciju prošlosti", nažalost, skreće pažnju i na nedavni nemili događaj, i to ne prvi put. Naime, na Belom brdu se ponovo pokrenulo klizište koje preti da uništi gotovo četvrtinu nalazišta. Najugroženiji je tzv. profil, nekadašnja obala Dunava, čiji slojevi upravo svedoče o sedam i po milenijuma života na reci. Arheolozi su nasuli zemljom veći deo profila i time sprečili da se dalje obrušava. Zbog klizišta je zatvoren i Vinčanski muzej, ako se uopšte tako mogla zvati baraka koju je još istoričar Vaso Čubrilović dobio kao otpad!
