Izvor: SEEcult.org, 26.Feb.2016, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viktorija Abril: Bili smo slobodniji
Slavna španska glumica Viktorija Abril, počasna gošća 44. Festa, osvrnula se u Beogradu na najznačajnije uloge i uticaje tokom uspešne filmske karijere, ocenjujući da su uslovi rada danas takvi da verovatno ne bi ni mogli biti snimljeni neki od filmova kojima se proslavila.
Dobitnica nagrade Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo, Viktorija Abril rekla je 26. februara na konferenciji za novinare 44. Festa da treba praviti razliku između autorskog filma i holivudske produkcije, >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << koja dovodi do toga da se čini kao da se svaki put gleda jedan isti film.
Viktorija Abril uskoro ima u Španiji premijeru filma “Rođena da pobedi” u režiji Visentea Viljanueve, za koji je rekla da je ponosna, jer je to autorski film, crna komedija, prepuna humora iz vremena cenzure.
Prema njenim rečima, nije lako dobiti ulogu u sredovečnim godinama, jer scenaristi ne pišu za starije glumice.
“Ta prokleta decenija su četrdesete godine. Ima samo loših uloga ili uloga ogorčenih žena. Scenaristi više ne žele da budeš žena, da se skineš, da vodiš ljubav… Takvih uloga jednostavno nema. Kada sam to shvatila, ja sam u svojim 40-im počela da se bavim muzikom, pevala sam i na svojim koncertima sam bila najvažnija”, rekla je Viktorija Abril, dodajući da su glumice u pedesetim godinama već u drugačijoj situaciji, jer mogu da igraju majke, bake, tetke…
Navodeći da ne može da izdvoji osobu koja je presudno uticala na njenu dugogodišnju karijeru, Viktorija Abril je kao presudan izdvojila trenutak kada je kao 14-godišnjakinja odlučila da prestane da se bavi baletom i postane glumica.
Kada je sa Viktorom Arandom snimila “Promenu pola”, shvatila je, kako je rekla, terapeutsku vrednost filma.
Sa Arandom je snimila čak 14 filmova, a internacionalnu karijeru stekla je uz Pedra Almodovara, sa kojim je snimila tri filma za pet godona.
Viktorija Abril naglasila je da su joj važni, međutim, i mnogi drugi reditelji, bez obzira na uspeh filma.
“Svi su mi važni, čak i filmovi koji su bili promašaji, jer i iz grešaka može puno da se nauči. Karijera je kao zamak od kockica, ako neku izvučete celina će se raspasti”, rekla je Viktorija Abril, koja je gostovala u Beogradu i 2000. godine, kada je održala koncert.
Njen prvi albim “PutchEros do Brasil” bio je bosanova, koju je, kako je rekla, otkrila kao devojčica, a 30 godina kasnije poželela i da je snimi u ritmu u kojem je oseća. Drugi album su odabrane francuske ljubavne
pesme koje je Viktorija Abril prilagodila ritmu flamenka.
Viktorija Abril se 80-ih godina, inače, preselila u Pariz, zbog ljubavi, ali je nastavila saradnju sa autorima iz španskog pokreta tog doba Movida.
Prema njenim rečima, velike su razlike između tog i današnjeg vremena.
“Onda smo bili mnogo slobodniji, nije bilo diktata političke korektnosti. Danas, na primer, ne bi mogao da se nađe producent za film kakav je bio ‘Veži me'”, rekla je ona povodom svog prvog filma sa Almodovarom.
Povodom erotskih scena sa Antonijem Banderasom u tom filmu, Viktorija Abril rekla je da su prethodno već snimali zajedno desetak puta i da ga je smatrala gotovo rođakom.
“Almodvar je insistirao da se scenario striktno prati, ali mi smo posle odigrane scene nastavili da improvizujemo, a on nije zaustavio kameru i posle je nešto od toga ušlo u film”, rekla je Viktorija Abril, koja je doputovala u Beograd dan uoči otvaranja Festa, a oduševljena je, jer vidi sličnosti sa Madridom.
Makedonija, u kojoj je pre nekoliko godina snimala “Ženu koja je obrisala suze” u režiji Teone Strugar Mitevske, podseća je na Andaluziju, gde je provela detinjstvo.
Viktorija Abril rekla je i da je shvatila da postoji posebna, porodična karakteristika na Balkanu, što je nešto jako prijatno.
Oduševljena je i zato što sve intervjue na Festu može da daje na španskom jeziku.
“Obično u Evropi to radim na engleskom, a ovde mnogi ljudi znaju španski, shvatila sam da ga uče kroz fimove i serije”, dodala je Viktorija Abril, koja će i otvoriti 44. Fest u Sava centru.
Tokom boravka u Beogradu biće joj uručeno i najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat.
(SEEcult.org)
