Izvor: Blic, 30.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Videoletters
Videoletters
Činjenica da je fizički i mentalni prostor bivše Jugoslavije nedavno poslužio za još jednu zapanjujuću demonstraciju ljudske beslovesnosti i zlobe, pokazala se neobično inspirativnom za stvaraoce, ali i razarače najrazličitijih profila i nivoa: od egocentričnih žderača nesreće, do istinskih umetnika. Najupečatljiviji ovogodišnji primer ove druge vrste jeste serija 'Videoletters' - iznenađujuće delotvorno orudje za ponovno spajanje silom razdvojenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudi - koja se, okončavši uvodni život na RTSu, od prošle subote u 15 sati preselila na B92. To je jedinstven dokumentarni projekat u 16 epizoda dvoje uglednih holandskih reditelja, Katarine Rejger i Erika Van den Broka, čije je emitovanje simultano počelo 7. aprila, na sedam državnih TV stanica bivših republika SFR Jugoslavije. Za seriju je autorima upravo dodeljena prestižna nagrada 'Nestor Almendros' njujorškog Human Rights Watch Festivala, za posebnu odvažnost i hrabrost pri realizaciji filmskih ostvarenja. Ona je logičan nastavak niza nagrada dobijenih za njihov kod nas do sada najpoznatiji film 'The Making of Revolution', o studentskom pokretu Otpor. Kao što nije bilo lako praviti seriju 'Videoletters', pri čemu su Katarina i Erik istovremeno bili autori, pregovarači, medijatori, poštari i još mnogo štošta, često stavljajući glavu lavu u čeljusti, tako je, ponekad, nije lako ni gledati: neke od epizoda sadrže materijal u odnosu na koji izraz 'potresno' zvuči kao skoro nepristojan eufemizam. Ne gledati, ponašati se kao da zabeležene priče ne postoje, s druge strane, greška je na ivici morala. Jer 'Videopisma' su neoborivi, preko potrebni dokazi da se zlo uvek silom nameće, a dobro bira slobodnom voljom, kao i da izvorna čistota ljudskih osećanja ne poznaje ni granice ni nacije.
Lažljivčeva priča
'Eto nas pred temom dana, meseca i godine, ali naša ‘Lažljivčeva priča’ je knjiga koja se upravo pojavila u uglednoj biblioteci 'Dvadeseti vek.' Reč je o neverovatno zanimljivoj i apsolutno jedinstvenoj studiji (466 str.) koju je napisao Džeremi Kembel, autor nekoliko zapaženih knjiga i dugogodišnji dopisnik londonskog lista 'Ivning Standard' iz Vašingtona. Ova originalna istorija neistine obrađuje ulogu laganja i neistine uopšte kod životinja i ljudi, sa svim onim što ta uloga podrazumeva na naučnom, kulturološkom, metafizičkom i moralnom planu. Knjigu je izvanredno preveo Vladimir Aranđelović, profesor književnosti iz Arizone. Prateći fenomen laganja ili skrivanja istine u širokom rasponu od Sokrata do Bila Klintona, autor brani neobičnu postavku da je istina povremeno škodljiva u istoriji svake jedinke ili društva u celini. Izvanredno, izazovno, polemičkim i znalačkim stilom ispisano, onako kako to zahtevaju visoki standardi britanskog novinarstva.
Ovom Kembelovom knjigom biblioteka 'Dvadeseti vek' obeležava 35 godina postojanja i okrugli niz od l50 knjiga. Time se ova sjajna edicija predstavlja kao najdugovečnija i bez sumnje najpouzdanija u oblasti negovanja dela širokog kulturološkog, naučnog i esejističkog spektra. Od početka ovu ediciju vodi, uređuje i brine o njoj samo jedan čovek, Ivan Čolović, doktor književnih nauka (sa temom poetike Rolana Barta) i autor desetak knjiga iz oblasti književnosti, etnologije i drugih fenomena savremenog života. Čolović je imao sledeće izdavače, formalno: DK 'Braća Stamenković', 'Duga', BIGZ, a poslednjih dvadesetak godina je sam izdavač, urednik, lektor, a kad zatreba i raznosač knjiga po knjižarama. Dobitnik je francuske Legije časti, a preživeo je sve uragane naše pogubne kulturne politike i opšte nemaštine. Za mnogo veću kulturu ovo bi bio veliki jubilej. Idemo dalje.
