Izvor: Blic, 04.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veza King Konga i Palate sovjeta
Veza King Konga i Palate sovjeta
'Nekoliko meseci posle Oktobarske revolucije, Lenjin je hteo da trgove Moskve ukrasi spomenicima i statuama revolucionara i boraca za socijalizam'. To je trebalo da bude javno izložena umetnost koja u urbani prostor upisuje istoriju. Ovo piše Suzan Bak Mors, profesor političke filozofije i društvene teorije na Kornel univerzitetu, u knjizi 'Svet snova i katastrofa' koja je ovih dana prevedena na naš jezik u izdanju 'Circulusa'.
Lenjina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je inspirisao jedan primer iz renesanse opisan u Kampanelinoj knjizi 'Grad sunca' - dodaje Morsova objašnjavajući zašto je ubrzo revolucionarni entuizijam umetničke avangarde postao pretnja za političku avangardu:
- Umetnici poput El Lisickog i Kazimira Maljeviča zalagali su se za humanizaciju habitusa svakodnevnog života tvrdeći da je to pravi smisao proleterske revolucije, dok je Partija čvrsto koračala napred utvrđenim putem industrijalizacije u želji da sustigne zapadnu tehnologiju i proizvodnju. Avangardni umetnici, pak, koji su sebe videli kao inženjere u buržoaskom smislu reči, predložili su neke druge tehnologije (solarno grejanje, zelene gradove, leteće bicikle...) koje su izmicale vladajućoj političkoj imaginaciji i zapretile da gurnu revoluciju u nepoznatom i nekontrolisanom pravcu.
Čijim statuama je trebalo da bude ukrašena Moskva?
- Ruskih boraca za socijalizam bilo je ukupno 21. Na spisku je bilo i devaetnaest Evropljana, od kojih polovina Francuza, delom i heroji revolucije: Danton, Mara, Babef i Robespjer. Među revolucionarima bilo je i ličnosti iz kulture, kao Hajnrih Hajne i Frederik Šopen. Ozbiljno se razmatralo i ime Pola Sezana. Od Nemaca bili su Marks i Engels, Roza Luksemburg i Karl Libkneht, od Italijana Garibaldu, nekoliko drevnih boraca protiv tiranije, Spartak, Grah i Brut. Statue su u žurbi pravljene od gipsa i cementa, i postavljane tamo gde su ranije stajali caristički spomenici. Izgrađivao se smisao istorije, s idejom da publika sudi o uspešnosti dela pre nego što neka od njih budu izvajana u bronzi, granitu ili mermeru.
Stvaranje masovne utopije san je dvadesetog veka i ideološki pokretač u oba njena smera - kapitalističkom i socijalističkom. Po mišljenju prof. Bak Mors, taj san napuštamo.
- Potrošna dobra se i dalje nagomilavaju u privatnim svetovima snova. A zašto 'svet snova i katastrofa' rećiću ukratko: san o masovnoj suverenosti doveo je do nacionalističkih ratova i revolucionarnog terora (revolucija je čin kojim jedan deo stanovništva, koristeći puške, bajonete i topove - najautoritarnija sredstva - nameće svoju volju drugom delu stanovništva, piše Fridrih Engels.). San o industrijskom izobilju omogućio je stvaranje globalnih sistema koji ekspoloatišu i ljudski rad i prirodno okruženje.
Eseji u ovoj knjizi bave se ekstremima masovne utopije, a otud i upoređivanje njihovih formi na Zapadu i Istoku.
- Ideja o njihovom upoređivanju javila mi se tokom perioda bliske saradnje s moskovskim filozofima od 1988. do 1993. godine, pošto je dozvoljena razmena intelektualaca koji su, zbog hladnoratovskog poretka, radili daleko jedni od drugih. Mene zanima razgovor sa drugima dok čekamo da se pojavi svetska levica čiji će raznoliki diskursi težiti istim društvenim ciljevima.
A koliko ima sličnosti između Istoka i Zapada, Suzan Bak Mors iznosi na mnoštvu primera. Jedan, ilustracije radi: film 'King Kong' je u njujorškim bioskopima počeo je da se prikazuje 2. marta 1933. godine. Dva meseca kasnije, 5. maja, u Moskvi je saopšteno da je poznat pobednik konkursa za arhitektonsko rešenje Palate sovjeta. Kad se uporede crtež konačne verzije Palate i reklamni plakat za 'King Konga' uviđa se sličnost dveju slika. M. Marjanović
