Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vešt opsenar u vremenu mafijaša
U novom čitanju „Kanjoša” bavimo se odnosom male sredine prema sebi i prema moćnijima od sebe, od kojih zavisimo, kaže glumac Igor Đorđević
Kanjoš Macedonović je junak koji je u neku ruku postao mit i deo kolektivnog sećanja, i kao takav i dalje živi u pričama i podsvesti jednog naroda. Zato ga i radim sa mnogo više obzira i sluha prema podneblju i mentalitetu, a opet pokušavajući da ga ne svedem na tip nekakvog veštog i premazanog „mediteranskog spadala”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže glumac Igor Đorđević. Ove dane on provodi radno u probnoj sali Narodnog pozorišta u Beogradu. Poznat je i razlog: sprema naslovni lik u predstavi „Kanjoš Macedonović”, koju režira Vida Ognjenović, a premijera je 8. jula na sceni „Između crkava”, kao prva ovogodišnja pozorišna premijera festivala Grad teatar u Budvi. Beogradska premijera se očekuje početkom naredne sezone Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je koproducent predstave.
Pored Đorđevića u brojnoj glumačkoj ekipi su: Predrag Ejdus, Branislav Lečić, Aleksandar Đurica, Branko Jerinić, Zoran Ćosić, Radovan Miljanić, Nebojša Kundačina, Hadži Nenad Maričić, Andreja Maričić, Stela Ćetković...
Drama u tri čina „Kanjoš Macedonović”, prema Stefanu Mitrovu Ljubiši, praizvedena je, da podsetimo 28. jula 1989. godine takođe u režiji Vide Ognjenović na pomenutom festivalu. Naslovnog junaka tumačio je Žarko Laušević, a u podeli su bili: Darko Tomović, Marko Baćović, Petar Kralj, Predrag Tasovac, Stojan Dečermić, Petar Božović, Rade Marković, Vesna Trivalić i mnogi drugi.
Prva postavka „Kanjoša” bila je o Paštrovićima i sledila je tradicionalnu mitsku priču o ovom junaku. Ovoga puta je u pitanju novo, drugačije čitanje „Kanjoša”: oštra, gorka i crna predstava o tome kako je mala sredina u suštini dvolična i opora.
– Tada, kada je bila praizvedba drame imao sam 11 godina i vrlo malo znam o toj prethodnoj predstavi. Ne trudim se ni da saznam, jer bih možda nesvesno terao sebe da neke scene radim suprotno od onoga što osećam, ne bih li bio drugačiji, jer me je neko prethodno scensko rešenje zavelo. U novom čitanju „Kanjoša” bavimo se odnosom male sredine prema sebi i prema moćnijima od sebe, od kojih zavisimo. Sve je stavljeno u mafijaški kontekst i ima atmosferu podmetanja i prevara, plaćenika i diplomatije – kaže Đorđević, koji već ima iskustvo kada su u pitanju predstave nastale prema budvanskim kulturnim motivima.
Igor Đorđević objašnjava i kojim scenskim bojama će bojiti svog Kanjoša Macedonovića, trgovca i avanturistu, junaka i antijunaka, budući da mnogi još uvek pamte Žarka Lauševića u ovom liku.
– Kanjoš je po meni čovek sa izuzetnim talentom za čitanje drugih ljudi, talentom za ubeđivanje, vešt opsenar i trgovac. Čovek sa petljom i željom da preuzme odgovornost na sebe. I najbolji, i najgori: po potrebi! Ovaj osobeni junak poseduje osobine čoveka dragocenog za svako vreme i za svaki narod. A u ovo mutno vreme, i za iscrpljeni narod – neophodnog.
Tako je Đorđević posle Ajnštajna, Edipa, Bruna i drugih scenskih junaka evo stigao i do Kanjoša Macedonovića. I ovoga puta ne možemo a da ne primetimo tananu umetničku nit koja spaja Igora Đorđevića sa rediteljkom Vidom Ognjenović, budući da je već duže vreme „zadužen” da tumači glavne likove u njenim predstavama. Đorđević je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Vide Ognjenović u društvu sa Ivanom Bosiljčićem, Slobodanom Stefanovićem, Nadom Šargin, Dušanom Jovićem i drugima.
Rad na „Kanjošu” gotovo da se poklopio sa probama predstave „Zli dusi” F. M. Dostojevskog u dramatizaciji i režiji Tanje Mandić Rigonat, u kojoj Igor Đorđević tumači lik Nikolaja Stavrogina, a čija premijera je navaljena za kraj septembra na sceni „Raša Plaović” nacionalnog teatra. A koliko je delikatno kada glumac u isto vreme radi dve uloge, Đorđević odgovara:
– Prvo da kažem nešto u svoju odbranu, jer neki „zli dusi” će reći „bolesne ambicije”. Imao sam samo nedelju dana pauze između rada na ova dva komada, ali gotovo da ih radim uporedo, jer ne može se sa glumcem kao sa mašinom. Rekao bih, ipak, da je sve stvar organizacije i „higijene” u glavi. Što se sličnosti ova dva lika tiče, ona je možda jedino oličeno u tome što su oba junaka pokretači glavnih radnji i što poseduju izuzetnu privlačnost: Kanjoš koji svoju harizmu koristi za sebe i neguje je tu pred nama, Stavrogin je nosi jer mu ona pripada, iako mu je teretkrst i koja ga uništava.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 05.07.2011.
