Izvor: Blic, 12.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verujem u velike romanseKarijera Breda Pita postaje
lepotu
Verujem u velike romanse
Karijera Breda Pita postaje sve zanimljivija i zanimljivija - iako se baš ne kreće uobičajenom putanjom za jednu filmsku zvezdu, kakva se očekuje od zlatokosog momka. U svoja poslednja tri filma - počev od 'Borilačkog kluba', preko 'Sneča', sve do najnovijeg 'The Mexican' (sa Džulijom Roberts) - njegovi likovi bivaju pretučeni na mrtvo ime, tako da ga često jedva možete prepoznati od gomile masnica i modrica. No, Pit, izgleda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne mari za to. On je suviše lep - čak i sa polomljenim nosom, a i oženio je Dženifer Aniston. Jedino za šta on zaista mari jeste ono što se, na kraju, računa: pravljenje dobrih, nepredvidljivih i neponovljivih filmova. U poslednje vreme baš ste 'oblatili' svoj imidž. Da li to svesno idete protiv svog izgleda?
- Ne, nije to baš tako proračunato. Ja samo tragam za hranom na drugim teritorijama, kako bih pronašao nešto što do tada nisam radio. Ako ću već da radim neku ulogu, ‘ajde da vidimo šta ja to mogu u nju da unesem što neko drugi ne bi mogao? Toliko je mnogo dobrih glumaca napolju da je pronalaženje nečeg jedinstvenog sve teže i sve veći izazov, ali je veći i užitak koji potom sledi. Ali svi ti filmovi su veoma jeftini. Zar vam niko nije rekao da ste u ovome zbog velike love?
- Da, moji agenti su na ivici da dignu ruke od mene (smeh). Bojim se da se ništa neće promeniti ni u sledećih godinu i po dana.
Pa, kako je u braku sa Dženifer?
- Bračni život je fantastičan. Koliko vam je to promenilo pogled na svet?
- Reći ću vam na šta nisam bio spreman. Svi mi imamo svoje ideje vezane za brak, ali ono što je mene iznenadilo jeste ponos koji osećam kada pogledam tu ženu, sa kojom sam se zajedno ukrcao na ovo putovanje. To je nešto čime ne mogu baš skroz da upravljam, ali je veoma uzbudljivo. Šta mislite o trenutnom trendu raskida u Holivudu, poput Toma i Nikol?
- Ja nisam baš pristalica kraja ‘živeli su srećno i dugovečno.’ Hoću da kažem, neke veze odrade svoje; imaju ograničen rok trajanja. Tehnički gledano, svaka vaša prethodna veza je bila promašaj, zar ne? Nije se završila dobro. Ali, šta ako to nisu bili pravi promašaji, nego su odradili svoje i pripremili vas za sledeću vezu. Ili ste se zaglavili u šablon. Možda je vezama suđeno da budu kratkotrajne. Meni to ne smeta. Da li ste svesni kako to može da zvuči?
- Znam da može delovati neromantično. Ja verujem u veliku romansu. Samo kažem da zablude u vezi sa očekivanjima mogu ponekad da budu opasne. Kao kada mislite da će vam proslava mature biti najveća noć u životu. To je preterivanje. Treba pustiti stvari da budu ono što jesu i u tome tražiti jedinu lepotu. 'The Mexican' postavlja pitanje - gde je tu granica?
- Najlakše je pronaći izlaz i pobeći. Niko ne kaže da će biti lako, ali ako možete da zanemarite sopstveni ego i tvrdoglavost i okrenete se onome što zajedno imate i što jedino vredi, nikada ne bi trebalo da poželite da odete. Da li vas dvoje imate decu u planu? - Trenutno vodimo pregovore oko toga (smeh). Spominjana su po novinama neka obećanja sa venčanja o tome kako ćete joj vi grejati termos, a ona vama praviti milkšejk od banane?
- To je pogrešna interpretacija. Isto važi i za moj navodni angažman u 'Prijateljima'. Sve je to čaršija izmislila. A kakva je pravo tumačenje?
- Neka ostane misterija. M. K. U Umetničkom paviljonu 'Cvijeta Zuzorić' otvoren je Prolećni salon Nagrade Božoviću i Krstiću
U Umetničkom paviljonu 'Cvijeta Zuzorić' otvorena je ( u petak, 9. marta) tradicionalna izložba Prolećni salon kada su dodeljene i godišnje nagrade ove (da li) najznačajnije likovne revije. Zlatna paleta za slikarstvo pripala je Nikoli Božoviću za rad 'Budite odmah', Zlatna igla, Velizaru Krstiću za 'Francis Bacon I'. Ponuđeni radovi iz oblasti vajarstva i proširenih medija po mišljenju žirija (Dragica Vuković, Ljiljana Mićović, Branimir Karanović, Radislav Vučinić i Aleksandra Estela Bjelica) nisu predstavljali pravu sliku sadržaja ovih likovnih disciplina na našoj sceni. Nedodeljivanjem nagrada Zlatno dleto i Nagrade za proširene medije, Žiri je na neki način prozvao mnoge umetnike iz ovih oblasti što svoje radove nisu ni ponudili. Zaista, vajarskih dela je veoma malo, dok onih koji potpadaju pod proširene medije uopšte nema.
Razlog, možda treba tražiti u činjenici da tokom svoje duge istorije, od 1928, Prolećni salon gotovo da nije uopšte menjao koncepciju, zbog čega mnogi autori preferiraju Oktobarski salon, jer je otvoreniji za istraživanja. Drugi razlog je u činjenici što su do sada na Prolećnom salonu uvek zajedno nastupali i umetnici iz udruženja Vojvodine i Crne Gore, što je takođe ovog puta izostalo.
Sadašnja koncepcija zasniva se na prezentaciji radova umetnika koji svoje radove donesu na uvid Umetničkom savetu Udruženja likovnih umetnika Srbije. Za ovogodišnji Salon, radove su prijavila 124 autora (324 dela). Generacijski gledano, ima ih koji pripadaju našim velikanima poput Božidara Prodanovića i Ružice Bebe Pavlović, stvaralaca iz srednje generacije, kao što su Danka Petrovska, Vladimir Rašić, Milutin Kopanja, Šemsa Gavrankapetanović, Branka Marić, ali i najmlađih kao što su Danijela Fulgosi, Nina Todorović, Tijana Fišić…
Bez obzira na nagrađena dela vredna pažnje, kao i ona nenagrađena (na primer Milutina Kopanje) koja priznaje zaslužuju, stiče se utisak da na Prolećnom salonu nešto ne štima. Da li su samo u pitanju regionalna zatvaranja, ili još gore umetnička, u krugove avangardnijih i onih vernijih klasici, pitanje je za širu raspravu na temu čemu zapravo saloni služe, a posebno koje vajde od njih umetnik kao pojedinac uopšte ima, osim stavke u radnoj biografiji. Na otvaranju je, kao u uvek bilo sveta, ali već sutradan, iako je bila subota, lep sunčan dan, posetioci su se mogli izbrojati na prste. M. M.
