Izvor: Blic, 13.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vertikalan hitac
Vertikalan hitac
Među nacijama najmanje talentovanim da stvore relevantnu, duhovitu, dovršenu I zabavnu TV seriju, Srbi su se, zahvaljujući brutalnom nedostatku pruducentskih i bilo kakvih drugih kriterijuma, do skoro šepurili na jednoj od čelnih pozicija. Toliko neprijatnih amaterskih i ničemu korisnih epizoda svega I svačega kuljalo je iz ekrana, zaklanjajući se iza najodvratnijeg od svih izgovora ('narod to traži') da je već postalo razumno odbaciti svaku nadu i prepustiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se teroru 'kombinacija povezanih lica”, koji, uostalom vlada i ostatkom društva, ako se ovo može tako nazvati.
Sistem 'nos u blato' jedini je u novije vreme pomerio TV Pink serijalima 'Mješoviti brak' i 'Ljubav, navika, panika', koje ne moraju biti u potpunosti kompatibilni sa vašim, ili mojim ličnim afinitetima, ali im se ne može osporiti ozbiljnost, profesionalizam i argumentima odbranjiv rezultat. Uzlazna linija 'Ljubav, navika, panika' scenariste Nebojše Romčevića i reditelja Slobodana Šuljagića (ujedno i art direktora pomenute televizije) ostala je neprekinuta do današnjih dana. Onog trenutka kad je osvojila ključne elemente – tajming i dinamiku – serija je dobro tempiranim vertikalnim hicem zavitlana u visine u kojima ju je dočekao selekcioni žiri za najprestižniju evropsku TV nagradu 'Zlatna ruža Montrea'.
Ući među jedanaest najboljih sitkoma na svetu – reč je o superteškoj kategoriji - u konkurenciji sa najvećim svetskim producentima (BBC, NBC, Channel 4, SVT, Brainpool…) i biti uzet u obzir za nagradu koju su do sada osvajali svi zaista najveći, od 'Letećeg cirkusa Montija Pajtona” i 'Mapet šoa', preko 'Simpsonovih' i 'Vil i Grejs', do 'Trećeg kamena od sunca' i 'Mućki' značajno je postignuće za koje bi bilo u najmanju ruku nepravedno da prođe nedovoljno zapaženo.
Sizif u Njujorku
Džim Džarmuš, Ang Li, Lars fon Trir, Mihael Haneke, Atom Egojan, Džordž Kluni, Stiven Frirs - to je samo vrh ledenog brega koji se zove 34. Fest (24. februar - 5. mart). Osamdesetak filmova raspoređenih u devet programskih dana džinovski su kolač koji će malo ko moći da savlada do polovine, pa makar bio profesionalni kritičar sa propusnicom za sve projekcije. I ove godine će se dogoditi da će neki filmovi promaći i pažljivijim pratiocima pokretnih slika. Hoću da vam predložim da pogledate dva filma koja su među najprijatnijim iznenađenjima godine, a stavljena su u zabačene termine pratećeg programa.
Najpre, 'Sizif u Njujorku', delo mladog iranskog reditelja Ramina Bahranija, nagrađeno na nekolikim najuglednijim evropskim festivalima autorskog filma, je izvanredna, moderna filmska priča o avganistanskom mladiću, koji je pobegao iz ratnih užasa i zarađuje hleb prodajući krofne i tople napitke iz kioska na točkovima. Film jedva da ima nešto dijaloga i impresionira poludokumentarističkom fakturom hvatanja prizora u glavnim njujorškim avenijama. Sizif na svom tragičnom poslu.
I drugi film, takođe mladog čileanskog autora Matijasa Bizea, urađen je za male pare. 'U krevetu' je kamerna priča o dvoje mladih ljubavnika, smeštena doslovno u jedan krevet, sa mnogo strasnih uzdaha i seksualnih prizora. U najboljoj tradiciji francuskog Novog talasa, ovo dvoje ljubavnika će se na kraju dana zapitati: ko su, šta su, da li ponekad ljubav dolazi kad se smiri seksualna glad. I ovaj virtuozno režiran film je pobrao najviša priznanja. Nemojte da vam ih prepričavaju.
