Izvor: Blic, 27.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verglanje po orguljama
Verglanje po orguljama
Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema koncertnu dvoranu sa orguljama. Velike orgulje u Domu sindikata godinama prekriva bioskopsko platno. Retko ko će se danas i setiti da su upravo zahvaljujući ovoj kraljici instrumenata, kako je svuda u svetu zovu, naš glavni grad u srećna vremena posetili mnogi svetski umetnici izvodeći pompezne orguljske koncerte.
Orgulje Doma sindikata van upotrebe su već 20 godina. Od 1978. godine, kada su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvi put 'posustale', pokrenute su nakratko početkom 90-ih, nakon čega su potpuno zaboravljene.
- Retko ko sada i zna za da postoje velike orgulje iza bioskopskog platna u Domu sindikata. Sve to je napušteno u vremenu kada je bioskop donosio više novca od muzike. Bilo bi sjajno taj prostor, jedan od najakustičnijih u zemlji, vratiti muzici, jer Beograd zaslužuje veći i akustučniji koncertni prostor od 'Kolarca' - kaže Uroš Lajovic, dirigent Beogradske filharmonije.
Nekoliko godina posle izgradnje dvorane Doma sindikata, od čuvene nemačke firme 'Valker' 1956. naručene su najmodernije velike orgulje.
- Bilo je zamišljeno da se orgulje, kao instrument koji je nekada služio samo u crkvenom obredu, približe narodu, te je nešto kasnije i Zagreb dobio dvoranu 'Lisinski' sa orguljama, a Lubljana 'Cankarjev dom' - priseća se Mario Bjelanović, majstor za instrumente pri Muzičkoj akademiji u Beogradu i jedini stručnjak za orgulje u zemlji.
- Orgulje u Domu sindikata uništila je naša nebriga. Skela, koja je držala neke tehničke uređaje, pala je na orgulje i oštetila fasadu svirala. Još pre petnaestak godina sa pokojnim profesorom Andrijom Galonom pokrenuli smo akciju za restauraciju, ali bez ozbiljnijeg rezultata - objašnjava Bjelanović koji je nakon bombardovanja zbog pucanja staklenog krova iznad orgulja vadio vodu iz poplavljenih svirala.
-Prema nekadašnjoj proceni firme 'Valker', koja je i postavila orgulje, samo čišćenje cevi trebalo je da košta 39.000 maraka, a da bi se orgulje dovele u normalno stanje, bilo je potrebno oko 300.000 maraka i tri meseca da sala ne radi. To je bilo neizvodljivo jer, ako sala ne radi, nemamo od čega da živimo. 'Valker' je tada tvrdio da su ove orgulje, maltene, raritetan primerak i ja sam im nudio da ih nose u Nemačku, a nama da daju neke male mobilne. Ali je nastupio period sankcija i dogovor je propao - kaže Dragoslav Agatonović, direktor Doma sindikata.
- Sve može da se proda, mi volimo da prodajemo. Ove mega orgulje dokaz su jednog vremena, jednog načina mišljenja. Trebalo bi napraviti forum stručnjaka za rešavanje njihove sudbine. Greota je da jedan tako lep instrument bude dokaz naše nemarnosti. Nikome ne pada na pamet da su one kulturno-istorijski spomenik, a najveći paradoks je što nisu vlasništvo ni grada, ni ove države, već stare SFRJ - kaže Bjelanović.
- Dvoranu Doma sindikata je osnovao bivši sindikat bivše SFRJ, čije smo mi dete, ali ne i naslednici. Da smo mi vlasnici sale, ja bih odavno obnovio razgovore sa 'Valkerom', pa ako im se toliko dopadaju orgulje, a u Nemačkoj postoji hiljadu prostora u koje mogu da ih ugrade, nek izvole da ih nose. Te orgulje su veoma staromodne i sada su nam samo smetnja - ponavlja Agatonović tvrdeći da su orgulje u takvom stanju da predstavljaju veliku opasnost po izvođače programa. I dodaje:
- Kada je Piter Keler iz Ženeve gostovao 1996. godine, jedva smo prodali 350 karata. Tada sam se uverio da ma koliko mi želeli orgulje, to ljudima ništa ne znači. Nemam ja ništa protiv ako neko hoće da uloži, ali od tih orgulja neće biti neke vajde.
S druge strane, ljubitelji i poznavaoci ovog instrumenta predlažu osnivanje fondacije 'Andrija Galon', u znak sećanja na tog velikog profesora na Katedri za orgulje, koji je čitav život proveo apelujući za spas ovog instrumenta.
- Mnogi kažu, orgulje nisu deo pravoslavne veroispovesti, niti naše istorije i kulturne tradicije, a ne znaju da ih imaju i mnogi pravoslavni gradovi, Moskva recimo. A kako se odnosimo prema svojoj kulturnoj tradiciji, zašto bismo se bolje odnosili prema nečemu što ne smatramo našim - kaže Maja Smiljanić-Radić, docent za orgulje na Fakultetu muzičkih umetnosti. M. Graf
