Izvor: B92, 25.Nov.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velikić: Srednjoevropska nagrada
U Beču je 24. novembra, književniku i ambasadoru Srbije u Austriji, svečano uručena Srednjoevropska nagrada za književnost koju dodeljuje Institut za podunavlje i srednju Evropu i Ministarstvo obrazovanja i nauke Austrije.
U prisustvu visokih zvanica, nagradu je Velikiću uručio doktor Erhard Busek. U govorima doktora Buseka i ambasadora Emila Briksa, uz podsećanje da je prethodni dobitnik ove prestižne nagrade mađarski pisac Đerđ Konrad, još jednom je istaknut značaj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i uloga Dragana Velikića i srpske književnosti u prepoznavanju autentične kulture srednje Evrope i decenijsko prisustvo Velikićevih romana na nemačkom govornom području.
Zahvaljujući se na visokom priznanju, Dragan Velikić, je aludirajući na opasku objavljenu dan ranije u bečkom listu "Standard", da je "Ruski prozor" bestseler pretplaćen na nagrade, podsetio da je ovo u stvari, prva nagrada koja mu je dodeljena izvan Srbije.
"Standard" je, takođe, objavio i intervju sa Velikićem u kojem ovaj, jedan od naših najčitanijih pisaca na nemačkom govornom području, između ostalog, kaže: "Jedan autor iz Zagreba je o mom romanu "Ruski prozor" napisao: 'U njemu jedan srpski autor osvaja pojam Srednje Evrope. Međutim, Srednja Evropa ne postoji'. Srednja Evropa je početkom osamdesetih bila alibi za istočne Evropljane biti protiv političke situacije. Ne treba uvek mesto da bi se definisala politika. Nebitno je da li postoji ili ne".
"U svakom sluccaju postoji zajednički suncobran pod kojim stoje Jozef Rot, Danilo Kiš, Miroslav Krleža, Herman Broh i Milan Kundera. Ako nacije 70 ili 100 godina žive u jednoj državi, onda mogu biti jedna protiv druge, ali način na koji ispijaju kafu je uvek isti. Možda Srenja Evropa zvuči dosadno, ali mnogi uspešni autori danas nemaju sopstveni književni svet", rekao je Velikić.
"To vodi ka literaturi benzinskih pumpi. Na svim pumpama dobija se ista literatira, ista kafa, isti kolač. Nadležnost je unapred objašnjena. Ako jedan Srbin piše o Miloševiću onda je to odlično, ali ne treba da piše o ljubavi, jer o ljubavi već dovoljno pišu Francuzi. Problem Zapada je što je time izdao jednu 'zelenu kartu' književnosti iz istočne Evrope, što potvrđuje samo sliku na Zapadu", dodao je on.
"Ja, i pored toga, nastavljam sa sredjoevropskom književnošću. Znam da Jozef Rot danas ne bi imao šanse da proda ni hiljadu knjiga, ali je on i pored toga moderniji od svih savremenih književnika, jer se zalagao za autentični svet", ukazao je on.
Velikić je rekao da ne treba stalno da se osvrće u svojim radovima na 90-te godine. "Svako proizvodi sopstvene koordinate u prostoru i vremenu. Za to nije potrebna samo distanca, već i jezik da bi se vreme ovekovečilo. Siguran sam da je malo ljudi pročitalo Muzilovog 'Čoveka bez osobina', a i pored toga je ta teritorija održivija od svake politike. Muzil je svet za sebe. Nakon 50 ili 100 stranica knjiga otvara čitav univerzum", rekao je on.
"Kod kafe je mešavina najbolja. Ja sam drugačiji od mojih kolega u Pragu, ali 20 odsto mene i 20 odsto njih čini fantomski pojam Srednje Evrope", naglasio je on.
Na konstataciju da još uvek postoji vizni režim za građane država zapadnog Balkana, što izaziva izvesnu paralizu, Velikić je podsetio da u bivšoj Jugoslaviji pojam viza do početka devedesetih nije postojao.
"Jugoslovenski pasoš je bio najskuplji na crnom tržištu, zato što nam nisu bile potrebne vize kako za Zapad, tako ni za Istok. Danas nam treba jako puno dokumenata da bismo izašli. Zbog toga je Evropa kao devojka, u koju se zaljubljuješ, a ona te odbija", konstatovao je ambasador Srbije u Austriji, primetivši da mafiji zasigurno nisu potrebne vize.
Velikićev roman "Ruski prozor" koji je u Srbiji doživeo trinaest izdanja i osvojio dve najprestižnije nagrade, NIN-ovu i «Meša Selimović», na nemačkom jeziku je predstavljen na Plavoj sofi ovogodišnjeg Sajma knjiga u Frankfurtu.
